Биће то, како каже руководилац у научној колекцији „Хербаријум” Департмана за биологију и екологију Природно-математичког факултета у Новом Саду др Милица Рат, један од начина да се ученици и јавност информишу о томе колики је значај хербаријума Андрије Волног, насталог шест година од оснивања школе, у којем се, између осталог, чува и салвиа нутанс, примерак биљке која је ишчезла из Србије.
Хербаријум Андрије Волног, национално добро од изузетног значаја, заштићено 1950. године, до 2017, када је, захваљујући новцу Министарства културе и информисања зпочета његова конзервација и дигитализација, био је збирка недоступна очима шире јавности, па чак и стручне. Пре две године приступило се том деликатном послу, који је предвиђено да тече корак по корак, и свако отварање те збирке која садржи око 7.000 примерака, значило је откривање нових података.
– Завршили смо дигитализацију картотеке, што је од великог значаја јер се на тај начин, не дирајући биљни материјал, стиче увид у то шта све постоји у хербаријуму – објашњава др Милица Рат. – Открили смо да је у њему велики број биљака које су сакупили професори након Волног, и ти примерци су већином из Сремских Карловаца и околине, из Петоварадина, с обале Дунава и делова Фрушке горе. Нажалост, део колекције није обележен, али су те биљке, претпостављамо, сакупљене у региону, и да је то део ученичке колекције, које су они прикупљали за наставу. Трећи део су примерци из средине 19. века, пореклом из Ботаничке баште у Бечу и из Прага, те неколико региона у данашњој Чешкој.
У заштиту, дигитализацију и презентацију хербаријума, насталог 1797. године, осим Природно-математичког факултата, укључени су и ЈКП „Информатика”, сама Карловачка гимназија у чијој спомен-библиотеци се чува, и Покрет горана Војводине. Схвативши о каквом благу је реч, допринос заштити дао је и Ротари-клуб „Нови Сад – Дунав”, обезбедивши новац и купивши папир за уређење збирке, и то оног дела који не припада центријама.
– То је пХ неутралан папир, високог квалитета, и на њему ће збирка бити трајно сачувана – каже Милица Рат. – Ротаријанци су лане покренули ту акцију и ове године испоручили папир. То нам је веома важно за рестаурацију. Изузетно је скуп и није лако доступан у Србији, али по нашој препоруци, они су нам помогли да га добијемо.
Следећи корак који је неопходно начинити, по речима Милице Рат, јесте обезбеђивање одговарајућих ормана за смештај кутија с пресованим биљкама, од којих је већина старија од два века. Садашњи ормани нису најпогоднији и зато се тим који бирне о збирци, стара да прибави новац и за то.
– После тога следи конзервација одабраних кутија, израда нових етикета по правилима савремених хербаријума и одмах затим даља дигитализација – напомиње Милица Рат. – Паралелно с тим хоћемо и да рукопис Григорија Лазића, који смо пронашли 2017, припремимо за штампу с критичкм освртом на период када је публикован и да покушамо да у хербаријуму пронађемо биљке које је он сакупио.
Ампелографска колекција од око 120 примерака винове лозе, за коју се није знало пре почетка дигитализације хербаријума Андрије Волног, постала је предмет интересовања стручњака из те области. Судећи по описима сорти, Милица Рат закључује да потичу из времена од 1812. до 1824. године и да би за науку би тај податак могао бити врло значајан, будући да се зна да је филоксера потпуно уништила фрушкогорске винограде пред крај 19. века.
– Недавно смо имали састанак с молекуларним биологом Миодрагом Грбићем, пореклом из Карловаца, експертима из Шпаније и археоботаничарем из Музеја Војводине, које интересује како се на основу тог материјала у хербаријуму може дознати више о сортама које су некада гајене на Фрушкој гори – каже Милица Рат. – Намера нам је сачинимо план за истраживање који неће довести у питање опстанак колекције, а да ипак искористимо податке које нам она може пружити.
Прикупљајући грађу за потребе израде речника старосрпског језика, пројекта Матице српске, Исидора Бјелаковић с Одсека за српски језик и лингвистику Филозофског факултета наишла је крајем прошле године у Сечењијевој библиотеци у Будимпешти на рукопис непознатог аутора, који се води под називом „Српски травник”.
– Откупили смо права на снимке тог рукописа и почели да га прекуцавамо да бисмо могли да га обрађујемо и пре отприлике два месеца сасвим случајно сам приметила на једном углу, врло неугледно, име професора Волног – каже Исидора Бјелаковић. – Ступила сам у контакт с Милицом Рат да бисмо упоредиле рукописе и испоставило се да је то заиста његов текст. Чак и начин на који он групише биљке говори о томе да је реч о његовом рукопису. Интересантно и нека врста научне ексклузиве је да је то, колико ми је Милица рекла, једини његов познати ћирилични рукопис. Идеја је да се он у склопу неког пројекта објави и пласира у јавност.
Зорица Милосављевић
