Седиште се налазило у Пешти до 1864. године, када је пресељена из Текелијанума у новосадски Платонеум. Према речима директора Историјског архива града Петра Ђурђева зграда Матице српске саграђена је 1912. године према пројекту архитекте Момчила Тапавице.
- Зграда у којој се данас налази Матица српска грађена је од јула 1910. године до фебруара 1912. године за потребе Завода Марије Трандафил - појашњава Ђурђев додајући да је та добротворка поверила 1878. године сву своју имовину Матици српској. - Припреме за почетак градње текле су споро. Још 1903. године донета је одлука да се Хански плац на углу Житног трга (Трг Марије Трандафил) и Ханске улице (Улица Матице српске) уступи за градњу Сирочадског дома Марије Трандафил. Конкурс за израду плана расписан је 8. маја 1907. године са предрачуном од 300.000 круна. За пројектанта је изабран Момчило Тапавица који је прорачунао пак да за изградњу треба обезбедити 492.867 круна, док је за извођача радова, након конкурса 1910. године на који је приспело је 35 понуда, изабран Фрањо Рајхл, а вероватно је реч о Ференцу Рајхлу, чувеном суботичкком архитекти.
Непосредни повод за оснивање Матице српске представљала је потреба за преузимањем Сербске летописи (каснијег Летописа Матице српске), најстаријег српског књижевног часописа и тада јединог српског гласила, коме је претило гашење. Оснивачи Матице српске били су пештански Срби Гаврило Бозитовац, Јован Деметровић, Јосиф Миловук, Петар Рајић, Андрија Розмировић Георгије Станковић и Јован Хаyић. Први председник био је правник и књижевник Јован Хаyић, а први формално изабрани секретар правник и новинар Теодор Павловић.
Иако је зграда изграђена 1912. године Завод није одмах отворен. Потом је 1914. године избио Први светски рат, те су просторије тог здања уступљене за седиште Аустроугарског црвеног крста с ратном болницом. У наредним годинама ту су били смештени прво болесни и рањени француски и српски војници, а касније је објекат био намењен за сиротиште. Здање је тек 1928. године постало стално седиште Матице српске.
- Пре него што је пресељена у ту зграду, која је била намењена за незбринуту децу, Матица српска је као компензацију изградила нови Завод за сирочад Марије Трандафил на Руменачком путу, а први малишани су примљени у јануару 1930. године - каже Ђурђев.
Данашња зграда у Улици Матице српске 1 је на листи непокретних културних добара Србије, од великог значаја. Има један спрат са крилима дуж две улице. Изграђена је у псеудокласицистичком стилу који карактеришу мирне и уравнотежене форме, уз сведено украшавње фасада, па је одликују класична једноставност, монументалност, хармонија волумена и детаља. На фасади је изражена античка архитектонска пластика, натпрозорним луковима и декорацијом венаца. Уређењу ентеријера такође је посвећено доста пажње. У њему се налазе портрети оснивача Матице српске и других значајних личности, радови знаменитих аутора српског сликарства. У згради налази се и Библиотека Матице српске, а ипред је постављено шест биста знаменитих личности.
С. Ковач
