Доношење те препоруке предвиђено је Декларацијом о заштити животне средине у АП Војводини, која је слична декларацији донетој у Европском парламенту, те ће кесе, пластични производи и посуде за храну, сламчице, тањири, пластичне чаше... бити избачени из употребе, или бар смањено њихово коришћење.
Осим забране пластике, у Декларацији се наводи да ће до краја 2024. године установе чији је оснивач Покрајина морати да имају спремну пројектну документацију за увођење енергетски ефикасних система грејања, који би заменили угаљ и мазут. Покрајинска влада препоручила је да се користе иновативни механизми и модалитети који су неопходни да би се пронашле алтернативе нешкодљиве по животну средину.
Као крајњи рок за замену помиње се 2029. година јер је Министарство заштите животне средине најавило кредит од 200 милиона евра од Развојне банке Савета Европе за пројекте у области заштите животне средине, за које мора бити спремна пројектно-техничка документација.
Да ли су општине спремне на такве промене није сигурно, али ће се сви потрудити да испоштују одлуку Покрајинске владе. Занимало нас је колико се сада баве заштитом животне средине, те смо то питали председнике војвођанских општина.
Председник општине Бачки Петровац каже за наш лист да су они 1. децембра 2016. године увели примарну рециклажу преко Јавног комуналног предузећа „Прогрес”, које обезбеђује yакове за одлагање отпада, који се рециклира и скупљање је одређено по врсти отпада који се скупља одређеним данима.
– Сваки yак има одређену боју за одређени отпад – истиче Симић. – Постоји календар за целу годину којим даном се односи одређени отпад за рециклажу, а ЈКП за подручје Бачког Петровца има дозволу за складиштење неопасног отпада и то спроводимо већ три године у целој општини, дакле, исто ради и „Комуналац” из Маглића и „Глоаквалис”из Гложана. Грађани се баве рециклажом у својим домовима, док Општина обезбеђује yакове и календар када се односи поједини отпад од папира, стакла, ПЕТ-а, зеленог, кабастог и електронског отпада, чак смо имали и дане за одлагање и складиштење опасног отпада, за шта чекамо и уредбу Владе – у питању је токсични отпад од хербицида, пестицида.
Он каже да су у току прошле године, као и ранијих, имали акције одлагања опасног отпада, као и да су на неколико места у месним заједницама организовали акције прикупљања два пута годишње и све одвозили на место које је одобрило Министарство.
– Рециклирање код нас добро функционише и због тога стотине, чак и хиљаде кубика отпада није завршило на нашим сметлиштима, већ је комунално предузеће то збринуло, али и продало компанијама које се баве даљом рециклажом, а на тај начин покривени су трошкови дистрибуције yакова, кеса и свега што ради комунално предузеће када је рециклажа у питању. Организовали смо и акције с основним школама, те све што би деца прикупила, „Прогрес” је продао и купио им одређену опрему, рачунаре, и то се показало као добро – истакао је Симић. – Највећу захвалност дугујемо грађанима, који су од првог дана добро реаговали, и то је разлог зашто више нема рециклажног отпада на нашим сметлиштима. На депонију иде само комунални отпад, који је у већини случајева биоразградив.
ПЕТ отпад има више категорија, од провидног до ПЕТ-а у боји, ПЕТ-а за млеко, јогурт итд.
Симић каже да је урађен и пројекат за рециклажни центар, за шта се још увек траже извори финансирања, а одређена је и локација.
– У рециклажном центру предвиђено је да се ПЕТ даље сортира – додаје Симић.
Он истиче да се једна кеса разлаже стотинама година, као и ПЕТ амбалажа, а да су они кренули с рециклирањем на време, а што је најважније, да рециклажа функционише добро и да немају ниједну дивљу депонију, а да грађани рециклирају великом већином, готово свака кућа, рачунају више од 80 одсто.
Председник општине Врбас Милан Глушац каже да је, кад је реч о заштити животне средине, Врбас у великој експанзији и да је у претходном периоду припремљено доста пројеката и документације.
Председник општине Србобран Радивој Парошки каже да Србобран ради на пројекту изградње рециклажног центра, али им фали новац за реализацију. С друге стране, Парошки тврди да су им везане руке кад је реч о загађењу канала и Криваје, што је највећи еколошки проблем њихове општине, међутим, на прагу су изградње пречистача отпадних вода, који ће побољшати еколошку слику тог места.
– Крећемо управо у ревитализацију шуме у насељеном месту Србобран, површине 7,5 хектара, што радимо у сарадњи с Минситарством за заштиту животне средине и из сопствених извора – каже Парошки. –Дивље депоније решавамо чим се појаве, тако да можемо казати да их заправо ни немамо. Сточно гробље немамо, али смо обезбедили да сточари угинуле животиње о трошку Општине, дакле бесплатно, могу однети ж у спалионице на одређена места. Водимо рачуна и о амброзији, те контролишемо и јавне и приватне површине и дајемо налог да се она уклони.
– Креће се од Великог бачког канала, у вези с којим је пре три месеца потписан споразум с Делегацијом Европске уније, Општином, Покрајинским секретеријатом и Министарством за заштиту животне средине – каже Глушац. – Битно је да су ту дефинисани ставови за само чишћење Бачког канала и треба истаћи да се централно постројење за прераду отпадних вода полако припрема за рад и у наредном периоду биће пребачено у надлежност локалне самоуправе. Канализација у Врбасу је у 90 одсто процената готова, а тренутно се ради пројектна документација ка насељеним местима, где је делимично урађена, у чему имамо подршку Владе Србије и Канцеларије за управљање јавним улагањима, а у протеклом периоду смо уложили близу 700.000 евра у канализациону мрежу, у чему нам је много помогла Покрајинска влада. Сви смо на истом задатку – да имамо здраву животну средину и побољшамо квалитет живота у Врбасу.
Он истиче да је, кад је реч о заштити животне средине, свакако важно и санирање постојеће депоније у Врбасу, где се отпад одлаже више од четири деценије.
Градови и општине би требало да донесу прописе којима се утврђују услови коришћења кеса за испоруку робе на местима продаје. Такође, морају да поставе захтеве од којих материјала се производе кесе, као и права и обавезе трговаца који користе кесе приликом испоруке робе и продаје, препоручила је Покрајинска влада.
– У сарадњи с Немачком организацијом за међународну сарадњу ГИЗ успели смо да добијемо новац за камион вредан 200.000 евра, а пре неколико недеља потписали смо и уговор о донацији вредан 420.000 евра за изградњу самог компостилишта, које је важно јер је од комплетног отпада, 45 до 47 одсто биоразградиви, односно зелени отпад, и када се изгради трансфер-станица ка регионалној депонији у Новом Саду, биће мања цена, односно биће санирана постојећа депонија – каже Милан Глушац. – Када будемо имали компостилиште и трансфер-станицу, биће санирана и наша депонија. То је такође један од вишедеценијских проблема, а упоредо радимо и на сепрацији отпада. Увелико се раде едукације по систему мокра и сува канта, али се праве и зелена острва у колективним становањима, где ће грађани моћи примарном сепарацијом да овајају отпад, који ће се даље лагеровати ка трансфер-станици и затим ка регионалној депонији. Важно је још рећи да општина Врбас спада у девет општина у којима је вода доброг квалитета по подацима Института за јавно здравље, а кроз програм Кфњ банке и Републичке владе већ од новембра почињемо повезивање села водоснабдевањем питком водом, повећаће се изворишта у самом Врбасу и квалитетна вода стићи цевоводима.
Када је реч о енергетици, добили су помоћ од Владе Швајцарске од 1,6 милион франака, која ће бити уложена у школе и предшколске установе да би биле енергетски ефикасније.
Маша Стакић
