Обележавању су присуствали председник Србије Александар Вучић, председавајући и српски члан Председништва БиХ Милорад Додик, председница РС Жељка Цвијановић, председника Владе РС Радован Вишковић, министар унутрашњих послова Србије Александар Вулин, министрака за рад, запошљавање, борачка и социјална питања дарија Кисић тепавчевић, представници јеврејске и ромске заједнице.
Након интонирања химни Србије и РС, одржан је парастос за све жртве усташког логора Јасеновац.
Званичници су затим положили венце на гробном пољу "Тополе".
Логор Доња Градина оформљен је 1942. године у систему усташког логора Јасеновац, а био је активан све до завршетка Другог светског рата 1945. године и слома НДХ.
Простирао се на 116 хектара, са скоро 65.000 квадратних метара масовних гробница, а у њему је, убијено 360.000 људи, углавном Срба.
Председник Србије Александар Вучић истакао је у меморијалном комплексу Доња Градина, да је Србима важан мир, да морамо бити део међународне заједнице, упркос лицемерју међународне заједница лицемерна, али да чувајући сећање на злочин спречавамо да се овакав злочин, као што се догодио на овом простору у НДХ, не понови.
Нови Јасеновци и Олује неће се више догодити нашем народу, поручио је Вучић.
„Имамо обавезу да говоримо, јер се овакав злочин може сутра догодити било ком другом. Морамо да га спречимо на време управо указујућина оно што се догодило нама, али не штедећи себе, говорећи када смо ми грешили и правили злочине“, нагласио је Вучић у обраћању.
Он је истакао да свет у којем било која нација може бити истребљена, свет клања и логора за децу не сме више никада да буде могућ.
„Данас ми овде спречавамо тај свет. Спречавамо сваку помисао да је могуће изградити државу на злочину, крви и туђој несредћи. Подсећајући на страхоту која нас је снашла подсећамо себе на злочин који је почињен у наше име, спремни да га никада не заборавимо. Свесни смо да је разум све што нам је остало у овој несрећи. Разум који ће бити у стању да пронађе друге начине за живот, који ће да упозори на размере зла, али и лакоћу у којој може да настане овакав злочин“, указао је председник Србије.
Рекао је да је важан разум и свест да на овим просторима морамо да живимо заједно и да смрт није решење.
„Србија данас почива на овом разуму. Захваљујући њему зна да своју величину мора да пронађе у својм, а не туђим двориштима, да су раст, напредак, путеви, инвестиције, слободна трговина једини одговор који доноси живот. Сваки други одговор је пут понављања историје“, поручио је он.
Вучић је нагласио три приоротета за будућност целокупног српског народа.
„Мир, мир, мир је најважнији за српски народ, под два - и Србија и Српска, српски народ у целини мора бити део међународне заједнице и никада не смемо дозволити да будемо изоловани. Под три нема никакве сумње да је међународно јавно право одавно сахрањено, да правде у међународним односима нема, да лицемерје и двоструки стандарди владају. Све што важи за друге за Србе не важи, све што не важи за нас важиће за друге“, нагласио је он.
Скренуо је пажњу да када, како каже, лицемери говоре да су против промене граница, не треба заборавити да су их мењали 1992., да су то чинили 2008., а данас им одговора да кажу да су против промене граница.
„Ми у границе не дирамо, ни у оне од 2008. . Само немојте да говорите о моралу и правди. И без обзира на лицемерје и лаж које нам сервирају лажови и никоговоћи морамо да се вратимо на прве две тачке - мир, као и да никада више себе не смемо, па макар и у најгорем лицемерном свету, да се постраднимо. То је залог да не бисмо имало нове хумке“, истакао је он.
Вучић је поручио да се нови Јасеновци и Олује неће више догодити нашем народу.
„То поручује мала, невелика али поноснија, снажнија и достојанственија Србија него што је била протекле три деценије“, нагласио је он.
Сећање и прича о злочину једини је начин да се тај злочин не понови, поручио је данас председник Србије Александар Вучић у Доњој Градини и додао да је управо данас тамо - да покаже поштовање за жртве, али и да се страдање Срба више не понови.
“Тешко је не остати нем над овим костима набијеним у плитку земљу, не осетити немоћ над злочином над целим једним народом и вером. Злочином истребљења, системским и коначним, смишљеним због теорије тла и крви и убеђења да неко има право на живот, а неко не”, рекао је Вучић.
Подсетио је на речи Симона Визентала, који је, каже, историју човечанства доживљавао као историју злочина и, убеђен да се историја понавља, а са њом и злочин, упозоравао да су сећање и прича о злочину једини начин да се спречи да се злочин понови.
“И зато смо овде данас, да укажемо поштовање страдалима али и да се не понови, никада више”, рекао је Вучић.
Да нико, каже, више никада не изговори као фра Дионизије Јуричев, шеф верксог одсека усташке владе, пре 80 година, који је рекао да у НДХ не може нико више да живи осим Хрвата, и да је дао да се “очисти од пилета до страца”, јер није грех убити ни дете од седам година, а да он сам некад “тамани све до колевке”.
“Све до колевке била је политика државе која је настала и трајала на једној идеји - да Срба више не буде. Тако масован злочин здушно убијање, одушевљење којим је погром спроведен, данас је тешко схватити. Делује као страшна прича пред спавање, као нешто немогуце, а - догодило се, овде, у Јасеновцу, Јадовну, Пагу, Пребиловцу…”, рекао је Вучић.
Подсетио је да тада, убити Србина званично није био грех, већ прека потреба.
Додао је да сви они који су протерани, побијени или покрштени, нису смели да буду припадници Српске православне вере, вецг “грчкоисточне”.
“Таква дехуманизација није нигде забележена, па ни у Немачкој, где су убијани Јевреји, а овде Јевреји, Роми, а највише Срби. Срби ни мртви нису могли да буду Срби”, истакао је председник Вучић.
Председник је навео и да не постоји израз који би здравој свести могао да приближи размере, боје бол тог злочина, јер су данашњи речници политички, бирократски, а одреднице се користе не због истине и сажаљења, већ због интереса дневних политика.
“Хуманост је постала изговор за нови злочин, чињенице су променљиве и прилагођавају се. И зато, када овде крочим, једино могу да занемим. Радије бих ћутао да та ћутња не крије у себи опасан заборав”, рекао је Вучић и наставио:
“Да нису сви ћутали плашећи да се да спомену злочин И његове размере. Да та ћутња није била закон који је забрањивао именовања кривацаи жртава И да се ћутање није завршило 90-их, још једним физичким одстрањивањем Срба из нове Хрватске у којој је стари сан остао исти - да ће им бити боље без Срба”. Председник Вучић је поручио да не смемо да пристанемо на ћутање које би прозроковало нове логоре и нове кости.
"И зато са овог места још једном поручујем - нови Јасеновци и нове Олује неће се догодити нашем народу и то им данас поручује мала, невелика, али поноснија, снажнија и достојанственија Србја него што је била у претходних 30 година", навео је Вучић.
Истиче да не смемо да изгубимо сећање, које је једна препрека новим злочинима да се више никада понове.
"Оно је ту да опомене, не неког другог него нас саме, шта и како да запамтимо и опристимо и живимо без страха и враћајући се стално на догађаје који су нас обележили", казао је Вучић.
Такође, нагласио је да су Срби нација која је највише страдала на овим просторима, али да нам то нико неће признати, ни у Европу, региону, нити свету.
"Џаба бројеви и чињенице", додао је Вучић.
Председник Србије је рекао да ми морамо, са наше стране, да осудимо злочине чињене у наше име и да се по томе разликујемо од лицемера, као и да је у томе наша снага.
Вучић је поручио да очекујемо исто тако од других да осуде злочине, затим да ми не смемо више никада да поновимо злочине над било ким, али и да морамо да спречимо друге да остваре такве злочине.
Каже да је у спрској крви поново рођена спрска нација, да буде још јача и способинија да закорачи у будућност.
Подсећа да нема породице у козарском крају и западно од Дрине која није страдала од устаског ножа и додаје да је и поред тога српски народ преживео на том простору.
Вучић је рекао да је је у Козарској Дубити први младић стасао за војску тек 1952. године, пошто је све што је било старије од 15 година било побијено.
"Ето какав је злочин почињен над нашим народом. Наш народ је, ипак, преживео и због вас који сте овде оставили кости. Никада вас нећемо заборавити нити дозовлити да се то понови. Живеће српски народ упркос свему", поручио је Вучић.
Желимо у Европску унију, али не желимо да изгубимо свој идентитет, поручио је данас у Доњој градини српски члан и председавајући Председништва БиХ Милорад Додик и истакао да никада неће заборавити и опростити злочине почињене на Србима у НДХ, али да никог не мрзи и да жели мир и сарадњу.
Додик је на обележавању Дана сећања за жртве јасеновачког логора поручио да, како је рекао, "наш карактер тражи мир и сарадњу и подразумева да се другима не светимо и не чинимо зло, и то и не радимо".
"Не мрзим никога али оно што је истина јесте да волим свој народ, Републику Српску и волим, наравно, Србију", навео је и додао да не мрзи никога и да жели да сви живе у миру, али поручио да не дирају Републику Српску.
"Немојте нам дирати Републику Српску, за њу су дати многи животи и имамо право да је чувамо", навео је Додик и истакао да Србија више није и никада неће бити онаква каква је била.
Србија је, истакао је, данас ојачана.
Рекао је да је и он против промена граница и истакао да Српска има своје границе, које само треба подебљати.
Додик је истакао да је Јасеновац то, како је казао, страшно тужно место злоцина које је починила НДХ, место његовог одрастања, памћења и сећања.
Одрастао је, додао је, на генерисаном страху од усташа и Немаца који су 1942. на Козари покупили 70 хиљада Срба и убили.
Присећајући се неких од прича које је као дете слушао од преживелих логораша, Додик је рекао и да то не може ни да заборави ни да опрости.
"Да заборавим, да опростим нећу без обзира што ме Црква подучава да то урадим. Не могу то да учиним јер то су била таква страдања и моје памћење треба да буде моје и моје памћење треба да буде наше", рекао је Додик.
То тим пре што, како је рекао, окупљени у Доњој Градини у тренутку сећања и памћења на геноцид који се догодио овде над нама Србима и који је несумњиво почињен, никада није признат.
"Да ли имам право да као неко кога је народ изабрао да не знам то све и да се томе не враћам као подсетнику, не да би се светио, већ да се борим за достојанство и слободу свог народа...", рекао је Додик.
Констатовао је да партнери из међународне заједнице не могу да разумеју проблеме које Република Српска има у БиХ, где је, подсетио је, деловала усташка власт и где су тада са Хрватима учествовали и муслимани.
"То се не може заборавити", рекао је Додик и истакао да оно што је потребно данас је то што је, како је приметио, рекао председник Александар Вучић - да гледамо и да учинимо све да имамо мир, мир и мир.
"Ми Срби овде у Републици Српској носимо тешку политичку борбу", рекао је и подсетио да су до сада од високих представника у БиХ била два Аустријанца и један Немац, а како види спрема се долазак још једног Немца.
Упитао је шта ће у БиХ високи представник 25 година после рата и потписивања Дејтонског споразума.
"Из ког разлога ми не знамо да управљамо собом. Представници имају политичке, а ми имамо животне мандате. А наш живот је тешко памћење. Хоћемо да сарађујемо, али не и да будемо послушници. Хоћемо да имамо државу, БиХ не верујемо јер нам она не даје никакав оквир сигурности", навео је Додик.
Упитао је зашто он не може да има такав став, а онима који прете његовим склањањем поручио је да га у томе неће зауставити, јер сматра да на овим просторима места има за све Србе, Бошњаке и Хрвате.
И ове године Дан сећања на жртве јасеновачког геноцида обележавамо заједно са руководством Србије, уједињени болом, али и трајном обавезом да од заборава сачувамо и ово страшно место и недужне жртве које су овде убијане на најбруталнији и најсвирепији начин", изјавила је председница Републике Српске Жељка Цвијановић у Доњој Градини, највећем стратишту концентрационог логора Јасеновац.
Она је, у обраћању на обележавању Дана сећања на жртве усташког злочина, подсетила да је пре 76 година последња група логораша кренула у одлучујући пробој из јасеновачког пакла смрти и страдања.
"У данима који су претходили пробоју, фабрика смрти радила је неуморно следећи намеру усташког врха да се преостали затвореници ликвидирају, а сви докази и трагови постојања самог логора избришу и затру. Иста судбина била је намењена целом српском народу у Независној Држави Хрватској. Чак су и у априлу 1945. године, иако и сами свесни да се ближи коначни пораз те мрачне идеологије, власти злочиначке НДХ до последњег даха упорно и темељито спроводиле демонску политику истребљења једног народа од најмлађе деце до најстарије нејачи", истакла је Цвијановићева.
То довољно говори о патолошкој мржњи оних који ће у историји остати упамћени као нељуди, који су оснивали логоре за децу, над чијом бруталношћу су се згражавали чак и по злу познати нацисти.
Она је додала да су последњи логораши кренули у одлучујући пробој, свесни да су шансе да преживе минималне, али су знали да је чак и смрт на путу избављења спасоносна у односу на пакао омеђен логорским зидинама, жицом и крвавом Савом.
"Преживео је тек сваки 10. учесник пробоја и управо захваљујући њиховој храбрости, као и жртви оних који нису преживели, истина о јасеновачким логорима смрти добила је прилику да угледа светлост дана", навела је она.
"Због тога смо дужни да чувамо сећање на њих и да истину о Јасеновцу и геноциду над српским народом у НДХ чувамо од свих облика историјског ревизионизма, као и од оних који би на рачун наше историје градили сопствену. Неговање историјског памћења важно је и неопходно како због жртава, тако и због светлије будућности коју можемо изградити само уколико будемо учили из сопствених грешака и заблуда из прошлости", нагласила је Цвијановићева.
Према њеним речима, никада не смемо дозволити да заборав прекрије наша страдања и наше историјске трауме због било које политике, идеологије, братства, јединства или због привидног мира у кући, јер ништа не вреди на тешку, огромну рану ставити завој и правити се да не постоји јер смо и 90-их година, видели да ће се она поново инфицирати, а све заборављене или прескочене лекције доћи ће на наплату.
"Ипак, једну лекцију смо добро научили и тај испит смо положили 9. јануара 1992. године када је створена Република Српска. Лекција која нас учи да је држава једини гарант нашег опстанка на овим просторима, толико је скупо плаћена у ближој и даљој прошлости да је ништа није могло избрисати из колективног памћења", нагласила је Цвијановићева.
Због тога данас имамо два основна задатка - један је да бранимо и јачамо Републику Српску, јер је она гаранција да ћемо живети као своји на своме, а други је да чувамо мир и да генерацијама које долазе оставимо безбедно, стабилно и просперитетно окружење у којем ће моћи да живе са другима без страха од неких нових сукоба и ратова", указала је Цвијановићева.
"Нажалост, у БиХ још има оних који о ратовима говоре са таквом неодговорном лакоћом, као да се ни њиховом, ни неком другом народу у рату никад ништа лоше није десило".
"Желимо да живимо у миру и слободи и све што желимо себи, желимо и свим другим народима који живе у нашем окружењу. Желимо да сарадња, поштовање и међусобно разумевање замене свађе и сукобе, јер исувише добро знамо колика је њихова цијена. Желимо да једни другима будемо добре комшије и партнери, а не непријатељи и противници".
"Ипак, то не зависи само од нас. Загледани смо у будућност, али немамо право да на том путу заборавимо прошлост. На то нас обавезује и овај највећи српски град под земљом над којим смо данас окупљени у болу и сећању, као и сви мученици који у њему вечно почивају. Све док их памтимо и док долазимо, Јасеновац и Доња Градина неће бити само места бола и туге, већ и победе живота над смрћу", поручила је председница Републике Српске.
