Ову годишњицу од потписивања Дејтонског споразума, који је зауставио грађански рат у БиХ, Сарајево и Бањалука дочекују у никад напетијим односима.
Напетост је ескалирала након што је крајем јуна ове године, у последњој недељи свог мандата, бивши високи представник у БиХ Валентин Инцко наметнуо измене и допуне кривичног закона о забрани негирања и санкцонисање негирања да се у Сребреници догодио геноцид.
Као против меру Народна скупштина Републике Српске је одмах усвојила закључке према којима су се српски представници повукли из одлучивања у државних институцијама БиХ, што је практично блокирало њихов рад.
Република Српска, која инсистира на поштовању Дејтонског споразума у његовом изворном облику, у петак је донела закључка о враћању надлежности у области војске, пореске политике и правосуђа са државног на ентитетски ниво, што је изазвало низ реаговања међународних и домаћих фактора, пре свега Бошњака, који је од високог представника Кристијана Шмита траже да одмах поништи те закључке.
Додик је става да су Републици Српској годинама отимане надлежности које јој по Дејтонском споразуму припадају и да ће се Српска, мирним путем, залагати за враћање права и правде предвиђене Уставом (БиХ).
Он инсистира на томе да је Република Српска у Дејтонски споразум унела своју земљу, територију, свој народ и власт, и да само жели да се задрже дејтонски принципи.
Амбасаде западних земаља оштро су осудиле одлуке НСРС-а о враћању државних надлежности на ентитет, а из ФБиХ позивају Тужилаштво БиХ да заштити уставни поредак БиХ.
Аналитичар Обрад Кесић оценио је да су закључци НСРС први корак ка укидању нелегалних одлука високих представника и враћању надлежности које припадају овом ентитету по Дејтонском спразуму.
Кесић је у изјави за Танјуг рекао да је то уједно и први потез ка могућем договору у Босни и Херцеговини, на основу кога ће се градити високодецентрализована држава, чији је темељ Дејтонски споразум.
Кесић је прецизирао да се под високо децентрализованом државом подразумева да два ентитета и десет кантона у Федерацији БиХ имају широке надлежности и ауторитет, те представљају кључне факторе за функционисање заједничке државе.
Дејтонски споразум су у Паризу потписали први председник самосталне БиХ Алија Изетбеговић, први председник самосталне Хрватске Фрањо Туђман и председник тадашње СРЈ и Србије Слободна Милошевић на церемонији у Јелисејској палати, чиме је званично окончан рат у БиХ.
Потписници су се обавезали да међусобне односе регулишу према Повељи УН, Завршном хелсиншком акту и другим документима ОЕБС-а, као и на међусобно поштовање суверенитета и решавање неспоразума на мирољубив начин.
Један од најосновнијих принципа на којима је Дејтонски споразум био заснован била је подела БиХ по кључу 51 одсто територије Федерацији БиХ и 49 посто Републици Српској, уз Дистрикт Брчко, што је усагласила Контакт група.
Иначе, крајем 1992. године Срби су држали 70 одсто територије Босне и Херцеговине, Хрвати око 17 одсто, а Бошњаци 13 одсто.
Дејтонски споразум је ентитетима дао велика овлашћења и назначио основна овлашћења заједничких државних органа.
Међутим, не дуго затим отворено је питање да ли су решења дефинисана у овом акту којим је окончан рат одржива у мирној будућности.
Дискусија о неопходности, или пак недопустивости редефинисања овог споразума траје до данас.
Према Дејтонском споразуму високи представник за БиХ је у име ОУН и ЕУ врховни тумач Анекса 10 Дејтонског мировног споразума.
Именује га Савет безбедности УН на предлог Управног одбора Савета за спровођење мира (ПИЦ).
Управо због тога Република Српска не признаје актуелног високог представнка Шмита, јер није именован у СБ УН.
