Догађаји који су променили ток историје Војводине

НОВИ САД: Новембар је месец када обележавамо две годишњице: завршетак Великог рата и одржавање Велике народне скупштине у Новом Саду. То су два важна догађаја која су пре 102. године променила ток историје на територији данашње Војводине отцепљењем Баната, Бачке, Срема и Барање од Угарске, потом њиховим присаједињењем Краљевини Србији 25. новембра 1918. 
s
Фото: Ilustracija

Та два важна историјска догађаја су повезана јер, како историчари објашњавају, услови погодни за политичко организовање које су довели до присаједињења створени су пробојем Солунског фронта у Великом рату и уласком српске војске у Банат, Бачку, Барању и Срем у јесен 1918. После уласка војске, по општинама су формирани српски народни одбори, са Српским народним одбором у Новом Саду на челу, који је преко свог гласила расписао оглас за избор посланика за Велику народну скупштину и организовао њено одржавање 25. новембра 1918. у тадашњем хотелу „Гранд” у центру Новог Сада.

На Великој народној скупштини 757 делегата (578 Срба, 84 Буњевца, 62 Словака, 21 Русин, три Шокца, два Хрвата, шест Немаца и један Мађар) из 211 општина Баната, Бачке и Барање донело јединствену одлуку о отцепљењу тих области од Угарске и њиховом директном присаједињењу Краљевини Србији. Дан раније, 24. новембра, Велики народни збор у Руми такође је донео такву одлуку за Срем.

Фото: Ilustracija

„Пупин” у рукама Станића

Комисија за доделу покрајинске награде и покрајинских признања једногласно је одлучила да Награда АП Војводине „Михајло Пупин” ове године припада професору др Драгану Станићу с Одсека за српску књижевност новосадског Филозофског факултета, који обавља и дужност председника Матице српске.

Др Станић ће примити ту највишу награду Војводине за дугогодишњи рад, лично залагање и изузетне резултате у свим областима стваралаштва, чиме је дат трајан допринос развоју АП Војводине.


Тако сазван свенародни збор у Новом Саду био је посебан по демократичности и вишестраначности јер су одлуку о присаједињењу једногласно донели и радикали и демократе, иако је уочи одржавања Скупштине постојао и други концепт – да се Банат, Бачка и Барања, најпре директно присаједине новој држави Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца., која је створена 1. децембра 1918, а тек после Краљевини Србији.

Међутим, на Скупштини је победила теза радикала Јаше Томића да се Банат, Бачка и Барања директно присаједине Краљевини Србији.

Победи те тезе у великој мери је допринео буњевачки делегат, католички свештеник Блашко Рајић из Суботице својим ватреним говором. 

Велики свенародни збор у Новом Саду био је посебан и због тога што су и жене имале право да гласају.


Музеј присаједињења

Музеј присаједињења 1918. године отворен је пре две године у Новом Саду, на стоту годишњицу Велике народне скупштине на којој је донета одлука о присаједињењу Војводине Краљевини Србији.

Фото: Dnevnik.rs

Тада је речено да ће Музеј бити место незаборава посвећено великанима који су донели ову историјску одлуку. 

Безусловно присаједињење нису изгласали само Срби, већ су тада као и данас у Војводини заједно били и Буњевци, Словаци, Русини и многи други.


Оне су биле међу првима у Европи с правом гласа, с обзиром на то да су године 1918. право гласа у Европи имале само жене у Данској, Норвешкој и Енглеској, али је у Енглеској то право припадало искључиво женама старијима од 30 година, односно онима које су прелазиле имовински цензус, или имале факултетску диплому.

Великој народној скупштини присуствовало је седам посланица: Милица Томић из Новог Сада, Марија Јовановић из Панчева, Мара Малагурски, Анастазија Манојловић, Манда Сударевић, Катица Рајчић и Олга Станковић из Суботице.

Фото: Ilustracija

Њихови портрети су постављени у Музеју присаједињења у Новом Саду, који је отворен пре две године на обележавању 100-годишњице присаједињења.

У историји српског народа ретки су догађаји који су довели до таквих разултата до каквих је довела Велика народна скупштина 1918. и ретки су историјски догађаји који су отргнути од заборава и дочекују обележавање годишњице више од једног века, истакнуто је на обележавању 100. годишњице присаједињења.

Историјски значај присаједињења траје и данас, иако однос према том важном догађају у прошлости није био као данас, рекао је тада на свечаној академији председник Покрајинске владе Игор Мировић.

Данас се у Војводини свечано обележавају датуми који су значајни за Покрајину, међу којима се по важности истиче 25. новембар.

Значајни датуми су први пут уведени у институцији система 2018, када је Скупштина Војводине, на предлог Покрајинске владе, донела одлуку о свечаном обележавању тих датума, као и одлуку да се поводом њиховог обележавања додели највише признање АП Војводине Награда „Михајло Пупин” и покрајинска признања најбољима за допринос у важним областима друштвеног живота.


Добитници покрајинских признања

Добитница покрајинског признања у области уметности „Павле Јовановић” је драмска уметница Мира Бањац, а покрајинско признање у области науке „Милутин Миланковић” припалао је др Биљани Шкрбић, редовној професорки на Технолошком факултету Универзитета у Новом Саду.

Покрајинско признање „Ференц Фехер” за културу припало је примадони мр Вероники Вери Ковач Виткаи, из области образовања – Признање „Ђорђе Натошевић” Основној школи „Иван Горан Ковачић” из Суботице, из привреде – Признање „Лазар Дунђерски” Весни Вучуревић, председници „Групе Универекспорт”, за спорт – Признање „Момчило Тапавица” Александру Коларову, из области равноправности полова – Признање „Милица Томић” Центру за социјални рад општине Стара Пазова и из области људских и мањинских права – Признање „Људевит Мичатек” Савезу слепих Војводине.


Та награда и признања додељени су први пут прошле године на свечаној академији у новосадском Српском народном позоришту, организованој поводом 101. годишњице присаједињења.

Подсетимо, први лауреат покрајинске награде „Михајло Пупин” био је академик Миро Вуксановић. Покрајинско признање у култури прошле године добила је пијанисткиња Рита Кинка Радуловић, у спорту репрезентативац Србије и један од најбољих играча НБА кошаркашке лиге Никола Јокић, из области равноправности полова покрајинско признање је припало иницијаторки формирања и првој координаторки одборничке мреже жена у Скупштини града Новог Сада Мији Страјин, у области образовања професору историје Атили Вајди, а у привреди Петру Матијевићу.

Е. Марјанов

Milan
26.11.2020 • 11:32
Kada se priključila Srbiji i Jugoslaviji bila je najrazvijeni region,posle 102god. Vojvodina je najsiromašniji region,al se i isprečila.
EUR/RSD 117.5783
Најновије вести