Француска и Немачка главни кочничари Србије у ЕУ

БРИСЕЛ: Када се ради о преговорима Европске уније са Србијом, премда се јавност Србије забавља тиме да их "Хрватска кочи", главни су кочничари Француска и Немачка, тврди се у тексту загребачког "Јутарњег листа" и хрватског издања бриселског сајта "Еурактив".
evropska unija nemacka pixabay
Фото: pixabay.com

У чланку се наводи да право вета у ЕУ остаје јер "старије чланице желе да пуну контролу над проширењем" и да "Француска и Немачка ни у сну не би пристале на то да немају право и могућност да одбију улазак Турске у Еуропску унију".

Аутор оцењује да је "очигледно да Унија често постаје парализована у реакцијама на многе појаве јер је тешко постићи консензус свих 28 држава чланица, а од пролећа, након Брегзита, њих 27".

"Зато је председник Европске комисије Жан-Клод Јункер и предложио прелазак са начела консензуса на квалификовану већину при гласању у Савету и кад је реч о спољној политици. Јункер је то образложио потребом да ЕУ повећа могућност да говори једним гласом. Међутим, једно је готово сигурно: ЕУ неће укинути право вета држава чланица у процесу проширења. На то неће пристати државе попут Француске и Немачке", тврди се у тексту.

Наводи се да ће "дакле, још дуго, можда док буде постојала Европска унија, свака држава чланица барем 76 пута моћи да заустави државу кандидаткињу на путу према ЕУ, а на крају је и одбије".

"То јесу и остаће правила клуба - да о пријему новог члана одлучују сви заједно и да свако мора на то да пристане. Наравно да се притом рачуна и на неписано правило да право вета постоји да се никада не би користило", пише у тексту.

Аутор наводи да "ипак, право вета на пријем неке нове државе у Европску унију неће бити укинуто".

"Не због Хрватске која онда не би могла да спречити улазак Србије, већ пре свега зато зато што старије државе чланице желе да имати пуну контролу над тим процесом. Када се ради о преговорима са Србијом, премда се јавност Србије забавља тиме да их ''Хрватска кочић, главни су кочничари Француска и Немачка. Оне желе да се тај поступак настави, али не и убрза. Желе да Србија верује да ће ући у ЕУ, али не пристају да обећају никакве могуће рокове", оцењује аутор чланка.

Он додаје да "колико год проблематичне биле, државе западног Балкана чак и највећи скептици проширења Уније једног дана виде у ЕУ".

"Али не мисле исто о Турској. Зато је од Француске и Немачке тешко очекивати пристанак да се и у процесу проширења одлучује квалификованом већином. Те две кључне државе ЕУ ионако су привилеговане при гласању квалификованом већином зато што је довољно да се уједине, придобију, на пример, још Холандију, Белгију и Данску, и створе довољну ''блокирајућу мањину'' јер заједно представљају више од 35 одсто становништва Европске уније", наводи се у тексту.

Објашњава се да "гласање квалификованом већином у Савету пролази ако ''за'' буде најмање 55 одсто држава чланица које представљају најмање 65 одсто укупног становништва ЕУ" и додаје да "то иде у прилог већим државама којима је лакше створити мањину која ће спречити неку одлуку".

У тексту, у којем аутор, дописник "Јутарњег листа", погрешно наводи име чувеног француског државника Шарла де Гола, пише и да је "Француска је за време владавине Франсоа де Гола двапут зауставила Велику Британију на путу према ЕУ иако је свих пет осталих тадашњих чланица било ''за''".

"Кипар вероватно данас не би био у ЕУ да Грчка није запретила да ће блокирати свих осталих девет кандидата који су у мају 2004. ушли у ЕУ у такозваном великом таласу проширења ако и Кипар не буде у тој групи Наравно да би и процес проширења био једноставнији, успешнији и поштенији када би се у њему одлучивало демократским начелом већине, а не консензусом. Међутим, то се неће догодити, нити ико у ЕУ тренутно уопште о томе размишља", закључује се у чланку.

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести