Уместо Галића, пак, покрајински посланици изабрали су Немању Ерцега, досадашњег в. д. помоћника покрајинског секретара за урбанизам и животну средину.
Кадровске промене у Покрајинској влади дошле су изненада, пошто дан раније ове две тачке нису биле ни на дневном реду, а уврштене су на предлог председника Покрајинске владе Игора Мировића. Из скупштинског материјала могло се видети да је Божић поднео оставку 30. септембра, али нису наведени разлози за тај потез.
Осим персоналних решења у Покрајинској влади, покрајински парламент је већином гласова, између осталог, усвојио и полугодишњи извештај о извршењу буџета, одлуку о изради просторног плана за ветроелектрану у општинама Србобран и Бечеј, а једногласно је подржан предлог споразума о сарадњи АП Војводине и Жупаније Тимиш у Румунији.
Поред тога, већином гласова усвојени су и извештаји о пословању у прошлој години Туристичке организације Војводине, „Вода Војводине”, „Војводинашума” и Завода за урбанизам Војводине. Такође, Скупштина је гласала и за измене одлука о заштити предела изузетних одлика „Караш-Нера” и о Програму подршке за спровођење пољопривредне политике и руралног развоја за текућу годину. Усвојена је и одлука о заштити споменика природе „Стратиграфски профил филијала Беочин”, чије управљање је поверено „Лафаржу”.
Обраћајући се новинарима Ненад Боровић је истакао важност израде просторног плана за потребе ветроелектране на подручју Бечеја и Србобрана.
- Ради се о изузетно великом пројекту, који финансира једна приватна компанија из Београда. Наше јавно предузеће за урбанизам ће да уради технички део. Ради се о производњи електричне енергије из обновљивих извора у еквиваленту од 1.200 гигавата на годишњем ниову, што је довољно за снабдевање 240.000 домаћинстава у АП Војводини и што би смањило емисију штетног угљен-диоксида за преко 1,1 милиона тона у току године – нагласио је Боровић.
Представници политичких партија и посланичких група пред седницу су изнели ставове и мишљења на конференцији за новинаре. Тако је Ненад Боровић из посланичке групе „Александар Вучић – за нашу децу”, потврдио да ће његове колеге подржати предлоге који су се нашли на дневном реду, а посебно се осврнуо на извештај о извршењу покрајинског буџета за првих шест месеци ове године.
- Овај извештај показује да је Покрајинска влада приликом конципирања и пројектовања буџета полазила од реалних основа и да га је засновала на једном стручном и аргуметнованом сагледавању, како привредних, тако и друштвених кретања плнираних за 2022. годину – нагласио је Боровић.
По његовим речима, карактеристика овогодишњег буџета јесте „изузетно добро и високо остварење приходне стране”, односно врло оштар раст прихода који су на 55,129 милијарди динара током прве половине године, што је 61,82 одсто укупно планираног. Боровић је додао да су приходи већи за 6,6 милијарди у односу на исти период претходне године, док су у јуну 2016. године, када је СНС формирала већину у покрајинском паламенту, приходи износили 27,7 милијарди динара.
- То је резултат доброг, професионалног рада, једног пожртвованог односа, великог броја страних директних инвестиција, раста производње, који је само у овој години у првих шест месеци преко шест процената, смањењу броја незапослених са 165.000 на нешто преко 90.000 – указао је Ненад Боровић.
Као илустрацију добре структуре прихода, Боровић је издвојио порез на добит, од којег су приходи са 13,154 милијарди динара у првих шест месеци у висини од 101 одсто годишњег плана, што је, како је истакао, незабележено.
- За разлику од тога, на расходној страни имамо један уравнотеженији, умеренији раст расхода. Посебно се водило рачуна када су у питању расходи за запослене и расходи за кориушћење услуга и роба. Процентуално, они износе 39,3, односно 39,4 одсто извршења у односу на оно што је планирано, што је отприлике 11 процентних поена мање од плана – напоменуо је Боровић.
Како је прецизирао, укуно извршење буџета износи 42,77 одсто. Он се осврнуо и на критике да су средства текуће буyетске резерве превелика, али да су она на нивоу који дозвољава Закон о буџетском систему – до 4 одсто од прихода и примања од продаје нефинансијске имовине, односно 2,586 милијарде динара.
- Треба рећи да су то средства која се користе управо за интервентне сврхе и она су због своје флексибилности намењена за ситуације као што сада имамо, а то је када су макроекономски и фискални изазови велики, како би се очувала стабилност јавних финансија – појаснио је Боровић.
По његовим речима, из резерве је искоришћено 733 милиона динара, док се остатак суме налази на рачунима директних корисника буyета, по решењима Покрајинске владе, а на предлог њеног председника. Боровић је нагласио да јавни дуг наставља да пада и у номиналном износу, али и у уделу у текућим приходима буџета.
- Он је номинално смањен са 5,25 милијарди динара на неке 4,793 милијарде за ових првих шест месеци. Разлог је што је Покрајинска влада већ исплатила 61 одсто планираних ануитета за ову годину, који износе 1,086 милијарди динара. Удео јавног дуга у текућим приходима смањен је односу на завршни рачун са 7,2 одсто на 5,9 процената – казао је Боровић, уз опаску да је у питању јако добра процена Покрајинске владе.
Овакав став подржала је и Ана Марија Пинтер из Савеза војвођанских Мађара, али не и Бранислав Ристивојевић из ДСС-а и Ђурађ Јакшић из СРС-а. Ристивојевић је истакао да је Управа за капитална улагања за првих шест месеци утрошила само 13,1 одсто планираног за целу годину, иако већи део плаћања обавља у првој половини године.
Председник Скупштине АП Војводине Иштван Пастор и генерални секретар Скупштине АПВ Никола Бањац отворили су реновирану и модернизовану салу за новинаре у згради Скупштине АП Војводине.
На симболичној свечаности у присуству новинара, фоторепортера и сниматеља који прате рад Скупштине АП Војводине, Пастор је истакао да је новинарска сала реновирана захваљујући донацији Програма Уједињених нација за развој, УНДП Србија, са заједничком жељом да се унапреде услови рада скупштинских извештача. - Захваљујемо се УНДП што су нам омогућили да заједнички модернизујемо и оплеменимо простор у згради Скупштине АПВ намењен представницима медија и радује ме околност да смо могли допринети томе да праћење седница Скупштине АПВ, али и свих других скупштинских догађаја, убудуће буде олакшано – поручио је Пастор.
Реновирање сале уључило је комплетну замену зидних и подних облога, постављен је телевизор за праћење скупштинских дешавања, кабловска и бежична интернет мрежа, а доступни су и струјни и УСБ прикљчуци на самом конференцијском столу.
- Када један од највећих буyетских потрошача није у стању да потроши више од 13,1 одсто у првих шест месеци, то вам говори да је планирање катастрофа. Нормално је да, када нема Програма развоја Војводине, који је истекао 2020. године, да је дезоријентисана покрајинска извршна власт када је у питању планирање трошења новца – изјавио је Ристивојевић и додао да је неопходно донети нови кровни програмски акт.
За Ђурђа Јакшића извештај о буyету показује да још једна година одлази у неповрат, а за 6,6 милијарди динара увећани приходи нису последица привредног „бума”, већ лошег планирања. Реализацију од 13,1 одсто Управе за капитална улагања оценио је скандалозном и критиковао је расподелу новца из текуће буџетске резерве.
- Кључна замерка СРС је катастрофална реализација расходне стране буџета и то у првом реду оних програма и пројеката који у себи носе капитални карактер. Поново имамо ситуацију да су до 30. јуна стотине милиона динара отишле на којекакве програме и пројекте који немају никакву употребну вредност – истакао је Јакшић.
С. Крстић
