Како је потврдило Министарство за европске интеграције, Кластер обухвата четири поглавља: Транспортна политика (Поглавље 14), Енергетика (Поглавље 15), Транс-европске мреже (Поглавље 21) и Животна средина и климатске промене (Поглавље 27), а Грубјешић је за Танјуг ТВ рекла да је отварање овог Кластера важно и да смо ова четири поглавља чекали доста дуго.
„Сада ћемо имати отворених 22 поглавља што јесте добро, али још увек недовољно да би били опуштени, онда крећемо у тежи део посла, а то је затварање“, нагласила је Грубјешић.
Она сматра да је добро и што је овај Кластер у сагласју са Економским инвестиционим планом за Западни Балкан који је ЕУ усвојила, који предвиђа, како је рекла, девет милијарди евра бесповратних средстава за пројекте од регионалног и националног значаја и за Зелену агенду.
Грубјешић је навела и да је Поглавље 27, које се односи на екологију, врло захтевно, комплексно и скупо и да ће се две трећине спроводити на локалу.
Према њеним речима, процењује се да ће прилагођавање које оно предвиђа, и које за крајњи резултат има унапређење заштите животне средине, коштати око 10 милијарди евра, да ће та средства делом ићи из европских фондова.
Део ће, како је навела, морати да определи држава и локалне самоуправе, док ће део бити из кредита.
Грубјешић је говорила о новој ЕУ иницијативи и рекла да је нова европска инвестициона стратегија "Глобална врата", која мобилише око 300 милијарди евра до 2027. године, потврда да Унија жели да постане глобални играч и да парира кинеској стратегији „Појас и пут“, која је започета 2013. године и која располаже са много више новца.
„Кинески Појас и пут ће до 2027.имати на располагању 1,2 трилиона долара, то је много више од ових европских пара“, навела је Грубјешић.
Она сматра и да је разлика у стратегијама између ЕУ и Кине у томе што се ЕУ фокусира на инфраструктуру следеће генерације, оптичке каблове, 5Г мрежу, Зелену агенду, док кинески програм, како је рекла, пре свега предвиђа улагања у класичну инфраструктуру, путеве, аеродроме и луке.
"Кина је системски ривал и главни конкурент у то нема сумње, али је и највећи економски партнер ЕУ, на другом месту су САД", рекла је Грубјешић.
Она је нагласила да је то реалност и у Југоисточној Европи, где је, како је формулисала, Кина дошла да остане.
Грубјешић је коментарисала и избор новог немачког канцелара Олафа Шолца и рекла да он долази после Ангеле Меркел која је на власти провела 5.860 дана, а да је његово постављење велики догађај за Немачку и ЕУ пошто је први пут забележена фузија три политичке филозофије, социјалдемократије, екологије и либерализма.
Она је навела да, иако зелени добијају ресор спољне политике, последњу реч у томе има канцелар, као и да су већ присутни бројни изазови пред новом владом, и поменула однос према Русији, кризу око Белорусије и Украјине.
„Посета Шолца Паризу данас,уз одлазак у Брисел и седиште НАТО након тога, говори о неким спољнополитичким приоритетима нове немачке владе", сматра Грубјешић.
Потпредседница Центра за спољну политику говорила је и о наставку дијалога Београда и Приштине и рекла да није реално да се они наставе на највишем политичком нивоу, ако нема испуњења главног услова што је формирање Заједнице српских општина (ЗСО).
"Није тачно што говори Аљбин Курти, да је до ЗСО више стало Београду него Србима на КиМ, управо је њима у највећем интересу да се та заједница напокон формира од 2013.", закључила је Грубјешић.
