И пре су мењани закони пред изборе, степеновани цензус бољи

БЕОГРАД: Професор Факултета политичких наука у Београду Милан Јовановић сматра да је предлог за снижавање изборног цензуса само наизглед мала промена и да су оправдана указивања да се такве промене изборног система не спроводе неколико месеци пред изборе, али, указује, та пракса у Србији није непозната.
izbori
Фото: Tanjug (J. Pap, arhiva)

"То није уобичајено у свету, али код нас су се у скоро 30 година вишестраначја изборни закони мењали и за време расписаних избора", каже Јовановић за Танјуг. Професор, који је, иначе, присуствовао свим разговорима странака на Факултету политичких наука, прошлог лета, указује да је тешко до краја предвидети какве политичке последице може да произведе измена цензуса.

"Изборни систем је као паукова мрежа и када додирнете једну тачку онда то утиче и на остале елементе изборног система", каже Јовановић.

Он подсећа да је у Србији од 2000. до 2016. било седам изборних циклуса по изборном прагу од пет одсто и да су, на пример, са подршком од три до пет одсто у скупштину у коалицији ушли радикали и Двери 2012. године, као и 2014. - радикали, Двери, ДС С и Уједињени региони Србије.

Јовановић такође каже да је лично склонији степеновању изборног цензуса, пре него само његовом спуштању са пет на три одсто.

Снижавање изборног прага са пет на три одсто би имало смисла, објашњава, уколико би био уведен степеновани праг, који подразумева да се за коалиције са две и више странака за сваку партију у коалицији подиже основни праг за два или један одсто.

На тај начин би, каже Јовановић, била очувана стабилност политичког система, пошто не би постојала могућност да у парламент уђе сувише велики број партија, међу којима и аутсајдерске организације и политичари.

Кад је реч степенованом изборном прагу, Јовановић каже да има разних решења.

На пример, у Чешкој је предвиђен степеновани изборни праг за једну партију пет одсто, за коалицију са две партије 10 одсто, за коалиције са три партије 15 одсто итд.

Има и блажих примера, где се иде од пет одсто па се за коалицију са две странке поваћава цензус за два одсто, па за сваког следећег члана коалиције још по један проценат.

На пример, Алабанија има цензус од три одсто, а за коалиције пет одсто, цензус у БиХ је три одсто, у Црној Гори три одсто, у Бугарској четири одсто, у Хрватској пет одсто, а у Аустрији је четири одсто.

У Словачкој изборни праг износи пет одсто, а за коалиције са две странке седам одсто и вишечлане коалиције 10 одсто. Цензус у Словенији је четири одсто. У Турској 10 одсто, а за коалиције10 одсто.

У Естонији је цензус пет одсто, у Мађарској исто пет одсто, с тим што је за коалиције са две странке 10 одсто, а за вишечлане коалиције 15 одсто. У Русији је изборни цензус пет одсто.

"Лично сам против нижег изборног прага и сматрам да виши изборни праг одговара стабилизацији нашег партијског система. Зато би степеновао садашњи изборни праг од пет одсто и подигао га рецимо по два одсто за сваку наредну партију чланицу коалиције", рекао је он и додао да би то допринело стабилизацији политичких странака у Србији.

Начелно, са нижим изборним прагом, како се предслаже, можда би се поколебале политичке странке и групације које су до сада најављивале да ће чврсто остати у бојкоту.

Професор ФПН предлог владајуће већине за смањивање изборног цензуса иначе види као шаховску политичку прартију, која би могла да се заврши матом за опозицију која је најавила бојкот избора, уколико би се велики број странака одазвао и изашао на изборе са сниженим изборним прагом.

Истиче да је сигуран да снижавање цензуса не би било у игри, да нема најаве бојкота дела опозиције, већ да би се пре водило рачуна да се постојећи изборни праг од пет одсто степенује тако што би се повећао степенасто за коалиције са две, три, четири и више партија.

Наводи да други циљ предлога за смањивање цензуса види и у ранијој најави напредњака да желе сами да изађу пред бираче и измере своју изборну снагу, што онда доводи у питање рејтинг политичких странака које су биле са њима у коалицији.

"Ту пре, свега мислим, социјалдемократе Расима Љајића и на ПУПС", додао је Јовановић.

Јовановић као трећи циљ смањивања цензуса види као пружање повољних услова странкама ван владајуће коалиције, које не бојкотују рад парламента, пре свега, ЛДП-у и ЛСВ-у, као и неким фракцијама које су се издвојиле из Доста је било, како би им се повећао простор да прескоче изборни праг.

EUR/RSD 117.5576
Најновије вести