с директором Јавног предузећа „Путеви Србије” Зораном Дробњаком и градоначелником Града Новог Сада Милошем Вучевићем као веома важан. Тема тог састанка је била договор о реализацији великих заједничких пројеката државе, Покрајине и Града Новог Сада.
– То је континуитет сарадње Републике, Покрајине и Града Новог Сада – казао је Ковачевић. – Ми смо већ потписали протокол с Градом Новим Садом о учествовању у заједничким пројектима који су делегирали председник Мировић и градоначелник Вучевић. Сразмерно договору, у реализацији тих пројекта ће учествовати и Република Србија.
* Конкретно о којим пројектима сте разговарали?
– Пре свега о Сентандрејском путу, затим о неким путним правцима у Војводини које је Јавно предузеће „Путеви Србије” одредило као приоритет, али и о деоницама које смо ми кандидовали као приоритете. Дотакли смо се и Фрушкогорског коридора, односно неких деоница који би биле употребљене док се Коридор не изгради, а чију изградњу би финансирали „Путеви Србије”.
* Које деонице државног пута су биле означене као приоритет за Војводину и Град Нови Сад?
– Пре свега Сентандрејски пут у Новом Саду. Тај пројекат је био делегиран и на заједничкој седници Републичке и Покрајинске владе у Новом Саду јер ћемо га заједно реализовати. Република учествује у пројекту с 50 одсто новца, а Покрајина и Град Нови Сад са по 25 одсто. Сентандрејски пут је улаз у Нови Сад од Римских шанчева кроз Клису и Слану бару преко моста на каналу Дунав–Тиса–Дунав ка центру града и веома је оптерећен. Пут ће се градити у две фазе. Прва обухвата деоницу од Приморске улице до Велебитске и дуга је 1,4 километар, а имаће четири коловозне траке, бициклистичку стазу, режијску траку и тротоар. За тај део пута Град Нови Сад је већ решио питања која се тичу имовинскоправних односа, треба још да се иновира пројектна документација, затим следеће године може да се крене у реализацију те фазе пројекта. У другој фази, у 2018. години биће биће изграђени нови мост-близанац на каналу ДТД, а потом у 2019. години и реконструисан постојећи мост. У току 2018. Године биће изграђена и деоница Сентандрејског пута од Велебитске улице до Змајевачког пута.
* Осим Сентандрејског пута, о којим другим деоницама државног пута је било речи?
– Разговарали смо и о реконструкцији пута између Старе Пазове и Сремских Карловаца, и већ следеће године радиће се део од Банстола до Сремских Карловаца, дуг седам-осам километра. То је један од путних праваца уласка у Нови Сад који је веома фреквентан и један од најгорих путева у Војводини. Новац ће обезбедити „Путеви Србије”, а део Покрајина. Разговарали смо и о путу Нови Сад – Бачка Паланка који води ка граници с Хрватском, а који је исто у врло лошем стању. Било је речи и о другим путним правцима важним за Војводину – о томе ћемо имати накнадне састанке с „Путевима Србије” и видећемо шта је приоритет и са којим новцем се располаже да се пројекти реализују. „Путеви Србије” су направили приоритете и у договору с њима треба да видимо шта су у оквиру тога наши приоритети.
* Рекли сте да сте се дотакли и Фрушкогорског коридора?
– Што се тиче самог Коридора, имали смо два састанка с потенцијалним инвеститорима: с Кинезима, с делегацијом корпорације „Чајна роуд енд бриy корпорејшен” (ЦРБЦ) која је заинтересована за изградњу државног пута Нови Сад – Рума с тунелом кроз Фрушку гору, и с представницима турске компаније „Нурол”. Да ли ће тај посао бити урађен кроз кредит или јавно-приватно партнерство с елементима концесије – то ће бити ствар даљих разговора. Делегација кинеске компаније ЦРБЦ у истом саставу имала је разговор и с премијером Вучићем у Риги, два дана раније него у Новом Саду. Они су премијеру поменули да су заинтересовани за изградњу тог правца Фрушкогорског коридора. Путни правац између Новог Сада и Руме, дуг 34,2 километра, а који се наставља даље према Шапцу и Лозници, по нама је најважнији путни праваца јер скраћује пут до западног дела Србије до источне Босне. Радиће се из три партије, за другу партију – од тунела кроз Фрушку гору до Руме –већ су решени имовинско-правни односи. На коридору је најважнији тунел дуг од 3,5 километра, за који се може с елементима концесије наплаћивати путарина и тиме ће тај коридор бити исплатив.
* Кад би почела изградња те друге партије, за коју су, како сте рекли, решени имовинскоправни односи?
– Не бих лицитирао датумима, али могу да кажем да је идејни пројекат за другу партију прошао ревизију, тако да би реализација те партије могла почети већ идуће године.
Ержебет Марјанов
Биће то брза саобраћајница
Фрушкогорски коридор не спада у категорију ауто-путева, иако ће имати два пута по две коловозне траке широке по 3,5 метра, што га може сврстати у ту категорију, али нема зауставне траке и због тога спада у брзе саобраћајнице. Простираће се од Каћке петље на путу Нови Сад – Зрењанин, с аутопутем Е-75 се укршта код бензинске пумпе „Минут”. Коридор с новом саобраћајницом даље води према Дунаву, затим преко Фрушке горе до ауто-пута Београд–Загреб. На сремску страну ће прећи преко новог моста који треба да буде изграђен и од Цркве Марије Снежне у Петроварадину даље ће водити према Буковцу испод Фрушке горе кроз тунел дуг 3.470 метара. Тунел иде према петљи за Врдник, потом се наставља ка Руми, где се гради обилазница.
