Лихт: Свет се променио, безбедносни изазови већи

БЕОГРАД: Безбедносни изазови су већи него раније, глобално, али и кад је реч о нашем региону, оцењује Соња Лихт, председница Београдског фонда за политичку изузетност, у сусрет Београдском безбедносном форуму, на којем ће, од 11. до 13. октобра, говорити више од 100 најутицајнијих званичника и експерата. 
sonja liht, Tanjug/Sava Radovanović
Фото: Танјуг/Сава Радовановић

Свет се веома променио у последњих годину дана, јер се догодило Брегзит, Трамп је постао председник САД, радикализован су политички процеси у Каталонији који подсећају на распад Југославије, подсећа Лихт у разговору за Танјуг.
Соња Лихт је истиче да паралелно с тим процесима из целог света долазе ауторитарно-популистичке поруке, док су у региону често чула заоштрена реторика. 
 "Такве поруке не пласирају само политичари, већ и интелектуалне елите, што је веома опасно за све нас. Због свега тога назив Београдског безбедносног форума и јесте 'Изградња заједничке будућности у времену несигурности'. У том наслову има озбиљне дозе оптимизма, јер нам је намера да кроз дискусије размотримо могућности грађења заједничке будућности, глобално и у региону", казала је Лихт.  

Према њеним речима, односи у региону представљају једно од важних питања за будућност Србије. 
"Ццесто политичке елите запаљивом реториком дижу свој углед, што је демонстрација изузетно себичног интереса у односу на добробит друштва у целини", истиче она и додаје да ће на предстојећем Форуму једна од централних дебата бити посвећена управо односима у региону. 
"Морамо да ојачамо тенденције истинског дијалога, јер морамо да разговарамо једни са другима у региону. Морамо много боље, да би истински ишли напред као друштва која сарађују", казала је Лихт. 

Она напомиње да је ове године на Сајму пљопривреде у Приштини било 100 фирми, а прошле само 30. 
"То је изузетно велико охрабрење, јер људи препознају интерес. Најлегитимнији, породични, лични интерес да размењују добра и да сарарађују да би живели боље. Све то не би могло без Бриселског споразума". 

Дијалог и нормализација односа имали би, каже, бржи темпо када би политичари пазили које поруке шаљу. 
"Зато ове године имамо и дебату о српско-косовским односима. Млади, образовани људи из целог региона траже квалитет односа држава и трајну стабилност и просперитет у друштвима у којима живе. То су основна питања везана за њихов одлазак или останак. Не иду они у иностранство само због пара, већ желе већи степен слободе и социјалне сигурности", уверена је Лихт. 

Истиче да је стога једна сесија на Форуму посвећена управо такозваним "миленијалцима", младим образованим људима, који одлазе из нашег региона у потрази за бољим, али и сигурнијим животом.  
"Они морају да буду стуб нашег друштва, а не да одлазе", казала је Лихт.  
Она истиче да је свет пред великим безбедносним изазовима у наредном периоду и због тога што се неки социјални и климатски процеси одвијају неконтролисаном брзином: 

"Без икаквог одлагања морамо као цивилизација да се позабавимо великим сиромаштвом у свету, јер је огроман пораст социјалних нејаднакости унутар појединих друштава једноставно неодржив. Наравно, ту је и стална претња радикализације проблема изазваних климатским променама, као што су суша или недостатак пијаће воде, који ће произвести нове миграције људи", указала је Лихт и цитирала политичког аналитичара из Бугарске Ивана Крастева да су "миграције револуција 21. века".

Подсећа да смо сведоци чињенице да су због рата на Блиском истоку милиони људи променили адресу. 
Наша цењена социолошкиња истиче да су миграције наша будућност: 
"Не само због економске глобализације планете, већ зато што имамо ратове и климатске промене и људи спасавају живу главу. Добар део Сирије се иселио...Сада милиони људи живе у Турској, Јордану, Либану...па и у Европи, пре свега у Немачкој."
Као организацију на глобалном нивоу која је у стању да решава нарастајуће проблеме у свету Лихт види Уједињене Нације. 

"Велике наде полажем у УН. Убеђена сам да би свет био у много већем хаосу да нема Уједињених нација. Та организација је 2000. године храбро кренула у формулисање муленијумских циљева, а онда пре две године дефинисала циљеве одрживог развоја до 2030. године. Без таквих помака заиста нема развоја. Скептици би рекли да се нису сви миленијумски циљеви остварили. Али, неки јесу", рекла је Лихт. 
За њу нема дилеме да су пред људима који одлучују о судбини света неки неодложни задаци: 
"Ссто пре морамо сви да се потрудимо да искоренимо екстремно сиромаштво и да обезбедимо за свако дете на свету пијаћу воду. Људи умиру свакодневно због недостатка хране или пијаће воде", казала је она. 

Такође, анализа и разумевање тероризма, као једног од глобалних феномена 21. века, за Лихт представљају једно од кључних решења за остваривање безбедније будућности у свету. 
"Нама је вест само када се тероризам догоди у САД или у Европи...То је површно гледање на проблеме, јер се тако затварамо у круг из којег нема излаза. Зато, када говоримо о изградњи заједничке будућности, ми морамо мислити на свет, али и на наш регион где су односи још увек крхки у политичком, па и социјалном смислу", оцењује Лихт.

Београдски безбедносни форум одржава се ове године под називом „Изградња заједничке будућности у времену неизвесности".
Током тродневне конференције биће одржана 21 дискусија са више од 100 говорника и 700 учесника, најавили су организатори.

EUR/RSD 117.1117
Најновије вести