Јован Цветић је ухапшен од стране грчке полиције након што је прешао границу из Северне Македоније на путу га летовалишту у северној Грчкој гдје је кренуо са супругом и кћерком.
Хрватска је оптужила Јована Цветића и још низ српских бораца да су починили наводни ратни злочин против цивилног становништва између августа и децембра 1991. године у местима Воћин и Хум на подручју Западне Славоније. Важно је нагласити да је Јован Цветић са супругом и кћерком путовао на одмор у Грчку 2018. и 2019. године, као и ранијих година, без икаквих проблема јер је био убеђен у своју невиност. Јован Цветић је родом из села Доњи Мељани код Слатине а након протеривања живи у Инђији.
Линта позива Министраство правде да упути протест хрватском министарству правосуђа због хапшења Јована Цветића и тражи његово пуштање на слободу. Србија треба да захтева од Хрватске да престане са понижавањем и прогоном бивших припадника оружаних снага СФРЈ и Војске и полиције Републике Српске Крајине који су се часно и храбро борили за свој народ и државу.
Апсолутно је неприхватљиво да се српски борци хапсе на основу лажних доказа и лажних исказа свједока сарадника да су наводно починили ратни злочин и да се против њих организују монтирани судски поступци. Циљ Хрватске јесте да путем хапшења и монтираних судских поступака одвраћа крајишке Србе од борбе за своја отета имовинска и друга права и да доношењем лажних пресуда оправда безочну лаж и измишљотину да су ЈНА и крајишки Срби били агресори и злочиначка страна а Хрвати жртве и ослободиоци.
Линта тражи да Тужилаштво за ратне злочине Србије покрене кривични поступак за масовни и плански злочин који су припадници хрватских паравојних и полицијских снага починили 13. децембра 1991. године у мјесту Воћин када су убили 27 српских цивила а наредних дана још 13 српских цивила.
Према подацима Српског народног вијећа на подручја Воћина и околних села (Секулинци, Горњи Мељани, Ђуричићи, Бокане, Хум, Красковић, Ријенци, Ћералије и Мацуте), у периоду од 1991. до 1992. године, убијено је 67 цивила српске националности. Реч је углавном о старим и болесним лицима који су остали у својим кућама након уласка хрватских паравојних снага у то подручје. Према изјавама преживелих у Воћину су били формирани и логори за Србе.
Многа лица се и данас воде као нестала а у Хрватској нема политичке воље да се ексхумирају посмртни остаци убијених Срба. За ове стравичне масакре над српским цивилима нико није процесуиран од стране хрватског правосуђа.
