Мали: Хоћемо да грађани Србије још боље живе

БЕОГРАД: Министар финансија Синиша Мали одбацио је у скупштини критике Фискалног савета и других да је буџетом за 2020. годину предвиђено превелико повећање плата од осам до 15 одсто и поручио да је циљ да се што пре подигне животни стандард грађана без угрожавања финансијске стабилности земље.
sinisa mali
Фото: Tanjug (Sava Radovanović)

Истовремено, потпредседник скупштине и посланик СНС Верољуб Арсић поручио је члановима Фискалног савета да немају морално право да критикују раст плата у јавном сектору, ако се упореде просечне зараде у администрацији и њихове плате.

Мали је рекао да је политика владе кад је реч о платама усмерена на то да се животни стандард грађана побољша и у што краћем временском периоду.

Повећање плата које важи од новембра је треће повећање плата у јавном сектору у последње три године, тако да се ту не ради се о једном повећању пред изборе. Трудимо се да све што зарадимо и уштедимо делом вратимо и грађанима Србије, нагласио је Мали.

Како је навео, за повећање плата између осам и 15 одсто новац је обезбеђен буџетом за 2020. годину, а учешће зарада у БДП-у биће 9,5 одсто у 2020.

Бесмислени су коментари да је повећање плата било абнормално велико или како год, јер просек 28 земаља чланица ЕУ је учешће зарада са 9,9 одсто у БДП-у, 11,6 одсто у Хрватској, 11,1 одсто у Совенији, 11 одсто у Руминији, у Француска 12,5 одсто учешће плата у БДП-у, а ми смо 9,5 одсто. И одговор за све који кажу да су плате подигнуте више него што је требало: ми хоћемо још више да подигнемо плате и да грађани јос боље живе, јер не угрожавамо тиме макроекономску и финансијску стабилност, рекао је министар.

Додао је да повећање плата призилази из оног што смо зарадили и уштедели и да има још простора за њихово повећање.

Он је подсетио да је стопа привредног раста прошле године била 4,4 одсто, ове године у трећем кварталу 4,7 одсто, док ће у четвртом кварталу бити изнад пет одсто.

Томе су, додао је, допринели раст у грађевинској индустрији, пољопривреди, прехрамбеној индустрији, сектору услуга...
Министар је рекао и да је за наредну годину пројектован раст од четири одсто, као и да је сигуран да ће то бити премашено.

После финансијске консолидације, небо је граница, од нас зависи, зато морамо да наставимо да улажемо, нагласио је Мали.

Арсић је претходно рекао да се у медијима увек провлачи једна тема коју пласира Фискални савет, а то је да је повећање зарада у јавном сектору највећа грешка буџета за 2020. и да то може да доведе у питање цео реформски процес који спроводи влада почев од 2014.

Он предвиђа и да следећи напад неће бити само на политичке странке и носиоце власти већ и ће напада бити и због тога што запослени у државноој управи имају огромне плате.

То наравно није тачно, као ни то да ништа не раде. Молим чланове Фискалног савета да се уздрже од неких коментара, јер неки који то коментаришу немају ни морално ни било које друго право да причају о зарадама које примају запослени у органима државне управе, поручио је Арсић.

У том је контексту поменуо да, рецимо, референт са средњом стручном спремом прима једва нешто више од од 30.000 динара када почне да ради, док млађи саветник са високом стручном спремом почиње да ради са платом од 35.000 или 36.000 динара.

Арсић је казао и да с друге стране Павле Петровић прима у Фискалном савету 214.000 динара, а све укупно, заједно са пензијом и другим примањима, око 400.000 динара и да зато нема морално право да прича критикује повећање плата у јавном сектору.

Додао је да Петровић, поред плате у Фискалном савету, прима и пензију од 81.300 динара, а као дописни члан САНУ још 98.000 динара из буџета.

Па он критикује повећање зарада у јавном сектору, које износи у просеку између 3.000 и 5.000 динара номинало, а по разним основама месечно прима око 400.000 динара. Да ли има морално право да критикује повећање плата у јавном сектору, навео је Арсић.

Он тврди и да је Петровићев мотив за критике на рачун Вучића и владе у томе што му је "Тадић дао око 400.000 динара месечно".

Коју је то Фискални савет дао тачну фисклану процену од 2014. године, не сећам се ни једне, сваку је промашио. Питам се шта ће нам такав Фискални савет, рекао је Арсић.

Он је додао да би боље било да Фискални савет уместо што критикује ради свој посао и обезбеди посланицима истините податке о закону о буџету.

Фискални савет нам никада није дао податке како је бивши режим нагурао јавни дуг на 70 одсто БДП-а, додао је Арсић.

Посланик СНС-а Владимир Орлић поручио је онима који неће да подрже предложени буџет и за њега гласају да је све што је у њихово време, тачније 2010. године било на једном нивоу, данас је два пута боље.

Орлић је казао да предложени буџет за 2020. годину, који је укупно гледано дупло већи него 2010., као и да је за субвенције сада предвиђено два пута више него пре 10 година што, како је навео, омогућава и веће плате, пензије, већа улагања у путну инфраструктуру...

Посланик Српске радикалне странке Милорад Мирчић, наводећи да је стопа раста БДП-а према подацима Републичког завода за статистику 2015. износила 1,8, 2016. 3,3, 2017. 2,0, 2018. 4,3, а 2019. 3,5, упитао је министра Синишу Малог да ли на томе заснивају пројекцију да ће 2020. године бити пет одсто.

Мирчић је током расправе са послаником СНС-а Владимиром Орлићем, који је позвао Драгана Ђиласа да објасни дуг од 17,7 милијарди који је оставио, казао и да се у Скупштини стално расправља о некоме кога је народ већ казнио због онога што су радили.

Нисте ви били толико добри, колико је народу дозлогрдила власт Драгана Ђиласа, казао је Мирчић и додао да посланици СРС-а покушавају да укажу посланицима већине и кроз буџет где греше и шта је потребно поправити, као и на то да и међу њима има оних који се "раскалашно понашају", те да би то требало зауставити.

Посланик Покрета социјалиста Бојан Торбица изразио је незадовољство тиме што они који су спроводили плачкашку приватизацију - Борис Тадић, Драган Ђилас, Вук Јеремић и други, данас глуме забринутост за државу.

Владо Бабић, посланик СВМ, казао је да се током 2019. године наставило са побољшањем макроекономске ситуације и подсећајући да је стопа раста 3,5 одсто, а да се незапосленост приближава једноцифреном броју, рекао је да се побољшања макроекономске ситуације, жели побољшати стандард грађана.

EUR/RSD 117.1661
Најновије вести