побољшање њиховог економског положаја, као и да је родна равноправност на агенди Србије у преговорима за прикључење Европској унији.
Михајловић у говору у Уједињеним нацијама, где учествује у раду 59. заседања Комисије УН о статусу жена, поводом две деценије од усвајања Пекиншке декларације, истакла да је у Србији посебно тежак положај осетљивих група, Ромкиња, сеоских жена, жена са инвалидитетом, самохраних мајки, жена које су претрпеле насиље, али и да је у изради Акциони план за женско предузетништво.
"Једна од кључних области за унапређење положаја жена препозната при дефинисању прве Националне стратегије за побољшање положаја жена и унапређивање родне равноправности Републике Србије усвојене 2009. године, јесте побољшање економског положаја жена", навела је Михајловић у говору у Уједињеним нацијама.
Родна равноправност и економски раст део су политике Европске уније и на агенди су Републике Србије у процесу вођења преговора за прикључење Унији, изјавила је Михајловић.
Она је подсетила да се кроз директиве Савета Европе истиче потреба да се унапреде женска економска права и независност, укључујући приступ запошљавању, одговарајућим условима рада и контрола над економским ресурсима, како у приступу тако и у расподели.
Упркос већ поменутом недискриминаторном законском оквиру, жене и мушакарци у Републици Србији немају једнак економски положај, а главни узрок неједнаког положаја жена јесу стереотипи који се односе на улогу жена у јавном животу, оценила је Михајловић.
Према њеним речима, у Србији има за 16 одсто мање запослених жена у односу на запослене мушкарце, а од свих предузетника и особа које раде код предузетника 38 процената чине жене.
Разлика у примањима је нешто нижа од просечне разлике у ЕУ, а жене у просеку неплаћено раде четири сата дневно, у односу на мушкарце, како то показује недавно истраживање Завода за статистику Републике Србије, навела је Михајловић.
Према стању у 2014. години, жене поседују 26,8 одсто удела у привредним друштвима у Србији, заузимају 23,8 одсто највиших управљачких положаја у предузећима, при чему од свих предузетница, 95 процената њих представљају микропредузетнице, навела је Михајловићева.
Према њеним речима, жене у 81 одсто случајева послују на локалном тржишту, од којих на услужне делатности отпада 83 процената, а само три одсто њих учествује на тржишту ЕУ.
"Увођењем политике једнаких могућности родно буџетирање је постало део ширег концепта родног усмеравања средстава. Овај концепт се заснива на принципима спречавања родних неједнакости и алоцирању буџетских средстава на акције у оквиру политика са циљем унапређења статистичких података за посебно осетљиве групе жена", навела је Михајловић.
Она је рекла да је у Србији у току израда Акционог плана за женско предузетништво, којим ће се дефинисати конкретне активности у 2015. години на пољу женског предузетништва, кроз дијалог са удружењима која се баве женским предузетништвом и увођење модела евалуације и мониторинга у обалсти женског предузетништва.
Михајловић је истакла и да је склопљен Меморандум о сарадњи са УНЊОМЕН на две године, који ће подржати део овог акционог плана и додала да се спроводи политика уродњавања у програме предприступне помоћи (ИПА).
"Европска банка за обнову и развој и Банка интеса су потписале уговор о кредитној линији за подршку женама предузетницама у Републици Србији за кредитирање малих и средњих предузећа којима управљају жене и даје техничку и саветодавну подршку предузетницама", закључила је Михајловић.
(Танјуг)
