Милић за Танјуг каже да је та одлука и врло корисна, јер се сада зна шта ко о том споразуму мисли и наводи да је непријатно изненађена ставовима званичника Приштине који сматрају да Вашингтонски споразуми нису релевантни међународни споразуми.
Наводи и да ова одлука косовских институција долази у важном периоду када се, како каже, захуктава обележавање важних годишњица између Србије и САД, што није само 140 година од успостављања дипломатских односа, већ и 20 година рада УСАИД-а и 15 година сарадње са Националном гардом Охаја.
Милић указује и на селективну примену Вашингтонског споразума коју реализују косовске институције и каже да нису вратили признање од стране Израела, односно "узимају оно што им одговара, а резолуцијама негирају оно што им не одговара".
Додаје да су сада САД на реду да се одреде према тој одлуци, а да смо на добром трагу што се Србије тиче и да је то оцена на основу недавних негативних изјава из амбасаде САД у Приштини о неучешћу Косова у иницијативи "Отворени Балкан".
Указује на то да у иницијативи учествују две регионалне НАТО чланице - Северна Македонија и Албанија.
"Однос америчке администрације према неучешћу Косова у Отвореном Балкану ми даје разлог за оптимизам да ће се слични ставови задржати и са сменом администарције и амбасадора САД у Приштини, што још увек чекамо. Ова опомена у вези Отвореног Балкана ми даје разлог за оптимизам", каже Милић.
За Милић, одбијање Вашингтонског споразума у Скупштини Косова говори и да се онај део који иде у прилог Србије, а који се тиче расподеле ресурса пре свега на северу Косова, добро преговора.
"Да није тако Аљбин Курти би био сретнији, имао би експлицитнији став. И предлог употребе Газивода иде у прилог ономе што Србија тврди да има простора за компромис", каже Милић и додаје да се нада да би тако нешто могло да се деси и са Трепчом након 20 година.
Подсећајући да се ускоро завршава фаза мораторијума на признавање и отпризнавање независности Косова по Вашингтонском споразуму, Милић примећујући да није сигурна колико су приштински званичници икада то и поштовали, сматра да би укидање мораторијума била грешка.
Како наводи, политика отпризнавања дала је добре резултате, али с обзиром на то да се једном са тим стало, сада је тешко узети замајац и кренути поново.
"Србија треба што боље да испуњава своје обавезе, да не буде ревизиониста. На међународном плану ревизионизам међународних споразума није популаран", сматра Милић и указује на то и да се војска из Авганистана повлачи на основу оцена које је дала Трампова администрација.
Милић каже да се у последњих пар месеци види једно градирано, структурно појачање односа између Приштине и Грчке и каже да би евентуално признање независности Косова једино тренутно могло да буде подстицај и обавеза за Приштину да крене даље са поштовањем споразума.
Додаје да би за Србију то била лоша вест нарочито после признања од стране Израела, али примећује да од свих земаља које нису признале Косово, признање Грчке било би најбезболно и изазвало би најмање последица у смислу домино ефекта.
"Признање Грчке је једино тренутно што постоји као подстицај администрацији у Приштини да крене даље, то би била обавеза за већу флексибиност Косова, а то би био велики уступак Грчке која би за то тражила компензацију о обједињењу Кипра и мислим да обједињење Кипра и раздвајање Косова могу да иду у истом пакету", каже Милић.
