Аналитичари су након његовог именовања оценили да озбиљност актуелне ситуације на Балкану захтева да Русија у Србију пошаље најбољег познаваоца бившег југословенског простора међу руским дипломатама. Самим тим, медији, позивајући се на дипломатске изворе, очекују да Боцан-Харченко српском председнику донесе хитну поруку руског председника Владимира Путина која се тиче Косова. У свом недавном интервјуу руски амбасадор је предочио да се Москва залаже за преговоре по питању Косова на основу договора између Београда и Приштине, али на основу одобрења светске заједнице у оквиру Савета безбедности Уједињених нација.
Истакао је да само такав договор може ставити тачку на то питање и осигурати дуготрајно решење проблема и стабилност у региону. Подвукао је да је притисак Запада на Србију очигледан, те да САД и њихове савезнице охрабрују Косово да одржавају тензије у региону. Како је истакао, ти притисци се без сваке сумње осећају приликом претприступних преговора које Европска унија води са Србијом, док Американци то раде у још јачој форми. При том, навео је Боцан-Харченко, не постоје никакви докази о томе да се интереси Београда у било којој мери узимају у обзир приликом проналаска компромисних решења. Најавио је и да ће Москва тражити кажњавање починиоца напада на руског припадника УН на Косовоу Михалиа Красношчекова. То је била његова прва изјава након што је 10. јуна руски
председник потписао указ о именовању за амбасадора. Боцан-Харченко се последњи пут огласио поводом Косова почетком 2017. године, када је рекао да је Русија у контакту с Београдом због погоршања ситуације с Приштином.
Нови становник руске амбасаде стигао је у петак, наследивши Александра Чепурина, који је у Београду био од 2012, и након ове службе отишао у пензију.
Сарадници га описују као врхунског професионалца, благог, сталоженог, али одлучног, с великом радном енергијом. Говори српски, који је уз енглески учио од раних дана, а важи за одличног аналитичара и преговарача, па је био у делегацији Москве на разним преговорима о Балкану. Такоречи од почетка каријере укључен је у дипломатске процесе везане за распад бивше Југославије, а касније и за решавање питања Косова. Био је дугогодишњи представник Русије у Контакт-групи и уз дипломате САД и ЕУ, представник у посредничкој тројки за решавање питања статуса КиМ. Такође, био је на преговорима и на мировној конференцији о БиХ у Паризу, као и члан руске делегације на дејтонским мировним преговорима. Када је у јавности обзнањен његов долазак у Србију, председник Александар Вучић је имао само речи хвале о новом амбасадору, а описао га је као „истакнутог, оштрог, снажног дипломату, као и да је један од руских дипломатских специјалаца”.
Завршио је Московски институт међународних односа. Још за време ШСР-а Боцан-Харченко је 1979. послат у Загреб, где је до 2002. радио као саветник у амбасади Русије. По повратку из Хрватске, именован је за заменика директора Трећег европског одељења МИП-а Русије и ту функцију је обављао шест година. Истовремено је био и специјални представник Министарства за Балкан.
Амбасадор у БиХ је био од 2009. до 2014, а по повратку из Сарајева именован је за директора Четвртог европског одељења МИП-а, које прати цео Балкан, као и Турску.
Председник Русије Владимир Путин три пута је одликовао Боцан-Харченка.
За дугогодишњи рад и за допринос реализацији спољнополитичког курса Русије 2007. је награђен Медаљом за заслуге пред домовином, 2012. је примио Орден пријатељства, а пет година касније Орден заслуга. Посебно га уважава досадашњи председавајући Председништву БиХ Милорад Додик, који му је 2013, као председник Републике Српске, уручио Орден заставе с круном. Нови руски амбасадор у Београду почасни је грађанин Бањалуке, коју је, кажу, док је био амбашадор у БиХ, посећивао чешће него било који страни дипломата.
Александар Боцан-Харченко је рођен 1957. године, ожењен је и има одраслог сина.
Његово именовање за новог руског амбасадора у Београду од председника Руске Федерације Владимира Путина и министра спољних послова Сергеја Лаврова медији у региону, а и шире, протумачили су као показатељ да Москва Србију сматра не само за пријатељску земљу већ и за врло важног спољнополитичког партнера. У дипломатији велике силе пажљиво мере сваки гест, тако да нема дилеме о томе да није случајно што је Кремљ баш сада послао Боцан-Харченка у Београд. Када је још прошле године први пут поменуто његово име као будућег руског амбасадора, бивши југословенски шеф дипломатије Владислав Јовановић је констатовао да „Харченко улази у игру кад се игра највише захуктава”.
– Москва шаље неког ко може да одговори на те изазове, с обзиром на то да се овде ствари одвијају динамиком која задире и у руске националне интересе – проценио је тада каријерни дипломата Зоран Миливојевић.
С. Станковић
