Председавајући тог тела Раде Вељановски је на конференцији за медије рекао да је до расписивања избора у јавним сервисима и медијима са националним покривањем било много више власти, док је на кабловским телевизијама, као што су Н1 и Нова С, углавном доминирала опозиција.
“После расписивања избора ситуација се побољшавала јер су почела да важе стриктна правила за представљање странака и кандидата на јавним сервисима и на комерцијалним телевизијама”, рекао је Вељановски на конференцији на којој је представљен прелиминарни Извештај о понашању пружалаца медијских услуга у периоду изборне кампање.
Како је рекао, две недеље пред изборе у медијима су биле заступљене све странке, коалиције и кандидати на председничким, парламентарним и градским изборима кандидате, али је, према његовој оцени, изостала дебата и размена мишљења.
Додао је да анализа РЕМ-а показује да је током кампање заступљеност носилаца власти у медијима била између 26 и 46 одсто што.
“То показује да је, без обзира што је у том периоду било потребе да се јавни функционери изјашњавају о важним стварима као што су украјинска криза, снабдевање горивом и храном, ипак, било доста функционерске кампање што ће детаљније бити анализирано у завршном извештају”, рекао је Вељановски.
Најавио је да ће по завршетку изборног процеса
Надзорно тело објавити завршни извештај и дати сугестије и напомене о промени законске регулативе и понашању медија за наредне изборе.
Вељановски је казао да ће то тело сугерисати да се измени одредба Закона о електронским медијима одредба по којој се забрањује функционерска кампања 10 дана пред изборе.
“Прво, ради се о осам дана због изборне тишине, а ни формулација тог закона није најсрећнија. Сугерисаћемо да се та одредба промени и да буде јаснија и прецизнија да обухвати дужи временски период”, рекао је Вељановски.
Оценио је да медији треба да буду много отворенији за политичке актере и у периоду између избора.
“Свако ко има одређену идеју, активност, критичко мишљење, политички актери, представници цивилног друштва и грађани треба да буду више присутни у медијима, то помаже да имамо здравији политички живот и здравију јавну сферу”, казао је Вељановски.
Аналитичар Надзорног тела Срђан Миљковић рекао је да анализа показује да је од расписивања избора до 20.марта програм јавних медијских сервиса у највећој мери био базиран на учесницима избора, док су аналитичари и новинари били заступљени у минималној мери.
Додао је да су јавни сервиси о учесницима изборног процеса извештавали у неутралном тону, а да је украјинска криза као тема почела је да губи примат у програмима јавних медијских сервиса.
Како је рекао, на комерцијалним телевизијама се слично извештавало, али је евидентирано значајније појављивање аналитичара и новинара.
Миљковић је казао да је на програмима кабловских телевизија приметан негативан тон у извештававању, а да је критика власти била доминатна тема.
Према његовим речима, председнички ниво кампање је био мање заступљен на јавним сервисима, док је на комерцијалним и кабловским телевизијама више заступљен.
“По количини програма и времена сви учесници избора су добили своје место на програмим свих пружалаца медијских услуга”, закључио је Миљковић.
