Накнадна памет опозиције и (не)спојивост функција

Након што је потврђено свих 250 мандата увидом у изборну документацију и усвојен извештај о изборима гласовима парламентараца, поједини опозициони посланици накнадно су покренули питање сукоба интереса у случају два посланика.
d
Фото: Tanjug

Потом су уследила правна тумачења аналитичара, пре свега наклоњених опозиционом ставу, па је, могло се приметити свако од њих потезао само поједине уставне и законске одредбе, којима је желео да поткрепе своје тврдње. Но, наша правна спирала није баш тако једноставна, нити једносмерна, па се ни у овом случају не може читањем само једног члана Устава, или једног члана закона, заокружити правни став. Посланик Народне странке Владимир Гајић тврди да премијерка Ана Брнабић никако није могла бити посланица, а потом су се надовезале и неке друге његове страначке колеге у случају градоначелника Новог Сада Милоша Вучевића. Но, ако се погледа цео низ законодавних норми они нису прекршили закон. То би био случај да је, рецимо, Ана Брнабић изабрана поново у владу и остала посланица, или да је Вучевић пробио рок који му оставља закон и остао на обе функције. Ана Брнабић је другог дана заседања скупштине поднела оставку на посланичку функцију. Градоначелник Новог Сада Милош Вучевић тврди да није у сукобу интереса, као што је изнео Борислав Новаковић.

У члану 52 Устава пише да сваки пунолетан, пословно способан држављанин Републике Србије има право да бира и да буде биран (Вујо Илић, Институт за филозофију и друштвену теорију)

- Када закон тумачи професор марксизма, често залута у том тумачењу, а некада и погреши - рекао је Вучевић. Појаснио је да у законодавном оквиру постоји период у коме може да се определи којом ће се дужношћу и послом неко бавити. Вучевић је рекао да ће се свакако у том кратком року и сам определити и да сигурно неће радити оба посла, а како додаје, “можда неће радити ни један од та два посла, јер се то никада не зна у политици”. На питање када ће се изјаснити на којој ће функцији бити, одговорио је да су “у питању дани, а можда и сати”.

Када би опозицони посланици били у праву, онда не би било никакве правне логике да се поменути функционери уопште нађу на посланичким листама, пре него што и формално одступе са својих функција. Како је онда, по том следу, уопште РИК и могао да им додели посланичке мандате, након што је и опозиција претходно гласала за коначни извештај о спроведеним изборима на седници Комисије… У том врзином колу дилема могли бисмо онда вратити годинама, деценијама оспоравања.

Ако се погледа цео низ законодавних норми, Ана Брнабић и Милош Вучевић нису прекршили закон. То би био случај да је, рецимо, Брнабић изабрана поново у владу и остала посланица, или да је Вучевић пробио рок који му оставља закон и остао на обе функције, градоначелника и посланика

У случају Вучевића, тумачење се може дати на основу члана 28 Закона о борби против корупције. Ту се наводи да функционер може вршити само једну јавну функцију, осим ако је законом и другим прописом обавезан да врши више јавних функција. Изузетно од тог става, функционер може да врши другу јавну функцију, на основу сагласности Агенције за спречавање корупције. Функционер изабран на јавну функцију непосредно од грађана може, без сагласности Агенције, да врши више јавних функција на које се бира непосредно од грађана, осим у случајевима неспојивости утврђених Уставом. Но ту постоји  додатак. Функционер који је изабран, постављен или именован на другу јавну функцију и који намерава да више функција врши истовремено, дужан је да у року од три дана од дана избора, постављења или именовања затражи сагласност Агенције, која потом треба у року од  15. дана да му проследи одговор. Уколико би чекао одговор Агенције, Вучевић би на крају свакако морао да се определи за једну од две функције – градоначелника, или посланика. Ако  би се оглушио о став Агенције, након осам дана прстала би да му важи по сили закона каснија функција, у овом случају посланичка, што би

констатовао и Административни одбор парламента. Но, уколико се Вучевић ипак не би определио за функцију градоначелника, у року од 30 дана Скупштина Новог Сада бирала би новог, или би се заказали превремени локални избори.

Није први случај да је неки градоначелник бирао између ове две функције. Лидер Јединствене Србије Драган Марковић Палма неколико година се “провлачио” на обе функције, односно од 2008. године, да би му тек 2011. Агенција наредила да мора да изабере. Одлучио је тада да остане градоначелник Јагодине. 

О Гајићевој тези везаној за мандат премијерке дебатовало се  не само у медијима, већ и на друштвеним мрежама. Он је и на Твитеру био категоричан “да ни секунд не може доћи до сједињавања извршне, законодавне ни судске власти”.

- Не може бити члан владе посланик. Не може да буде ни судија – поручио је Гајић.


Старо и(ли) ново тумачење

Закон о влади каже да тиму из Немањине престаје мандат кад и скупштини. Истовремено, члан Владе коме је мандат престао у овом случају, има иста овлашћења као члан Владе који је поднео оставку. Значи, технички је ту до избора нове владе и не може се сматрати да је на тој функцији у пуном обиму. Ваља подсетити на став који се чуо из Немањине, уочи избора 2012. године.

Шеф владиног Одсека за сарадњу с медијима Миливоје Михаиловић истакао је тада да је неспорно да народни посланик не може бити министар, али и то да влада после престанка мандата нема капацитет да води политику.

- Избор нове владе може потрајати месецима, па бисмо могли доћи у ситуацију да држава остане без могућности да било ко обавља текуће и неодложне послове. То би имало последице које је тешко замислити, што би био светски преседан. Потпуно је искључено да је наш уставотворац и законодавац тако нешто имао на уму. То значи да ће министри постати и посланици, а тек када се заврше преговори о новој влади, подносиће оставке на места парламентараца, уколико поново добију прилику да седе у Немањиној – био је став изнет из владе Мирка Цветковића.


Политиколог Вујо Илић из Института за филозофију и друштвену теорију чини се да је изнео најзаокруженији одговор и уједно  образложење. Како је предочио, члан 128 Устава одређује да чланови владе којима је престао мандат врше само послове одређене законом, до избора нове владе. Сматра да члан Устава који забрањује спајање функција треба тумачити тако да се односи на чланове те нове Владе, а не оне којима је престао мандат. У овом сазиву, додаје, верификовани су посланички мандати пет чланова владе којима је престао мандат. Поред Ане Брнабић (СНС), ту су и Татјана Матић (СДПС), Милан Кркобабић (ПУПС), Ненад Поповић (СНП) и Новица Тончев (СПС). „Ако буду изабрани у нову Владу мораће наравно да поднесу оставке”, изричит је Илић. Подсећа да нема сазива Народне скупштине у ком нису били верификовани мандати чланова влада којима је престао мандат.

- На сајту су сва имена, десетине њих. Најскорије, Ивица Дачић је 2020. изабран за председника Народне скупштине, а од 2016. до 2020. је био Први потпредседник Владе. Зашто овако мора да буде? Губи се из вида члан 52 Устава да сваки пунолетан, пословно способан држављанин Републике Србије има право да бира и да буде биран. Право да буду бирани на непосредним изборима не може се одузимати никоме, па ни члановима владе којима је престао мандат – подвлачи Вујо Илић.

С. Станковић

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести