Да смо сматрали да тај закон треба да буде повучен, сигурно га не бисмо доносили. Све аргументе које смо чули против тог закона, чули смо у претходне четири године, каже Ђукановић.
Ово је вазан период еманципације Црне Горе напомиње, у коме треба створити све институционалне претпоставке за даљи државни и духовни развој црногорског друштва, па и обнову, како каже, аутокефалности Црногорске православне цркве.
На питање Танјуга - ако нема повлачења закона, који је изазвао протесте и велико незадовољство верника СПЦ и грађана српске националности, који су тај закон доживели као непоштовање њихове воље, а тиме и права - на коју врсту дијалога влада Црне Горе позива СПЦ, Ђукановић каже: "На разговор како имплементирати тај закон".
Председник Црне Горе, у разговору у којем је набројао, како он то види, све историјске, правне и политичке разлоге који су определили власт Црне Горе на овакав потез, те одбацио аргументе противника Закона, истиче да је на сцени много манипулација, а основна је, каже, та да је овај закон легитимисао намеру државе да отме имовину СПЦ у Црној Гори:
Реч је о бруталној измишљотини и замени теза, каже Ђукановић и наводи да је имовина СПЦ заправо имовина државе Црне Горе, а да је узурпирана у периоду од 1986. до 2000.
О томе, тврди, сведоче "неупитне историјске чињенице".
Закон, додаје, неће угрозити верске слободе српског народа у Црној Гори, нити ће им ускратити право да користе цркве и манастире, које је и до сада користила Српска православна црква.
Потрудиће се, каже, да с циљевима овакве своје политике објективно упознају сваког грађанина Црне Горе.
А они, наравно, имају демократско право да се залажу за своја уверења, укључујући протесте и окупљања у организацији цркве, поручује Ђукановић.
Црногорски председник наводи да му је "жао што је део српског националног корпуса у Црној Гори заведен упорном, веома грубом, а у сустини инфериорном политичком манипулацијом лидера просрпских партија", незадовољних, како каже, што су 30 година континуирано доживљавали изборне и политичке поразе.
Они, каже Ђукановић, свесни своје неконкурентности траже "алтернативни терен политичког деловања, измишљајући угроженост српског народа у Црној Гори и намећући се као његови тобожњи заштитници”.
На питање како види оптужбе једног дела црногорске власти на рачун Беогада, па и председника Србије Александра Вучића, да стоје иза покушаја да се уздрма политичка сцена Црне Горе, односно да ли председнику Србије замера што подржава права
Од стране државних званичника Црне Горе није било никаквих увредљивих тонова, нити непријатељских порука. Дакле, нема никаквог узнемирења, нити осећаја нестабилности, ми само обављамо своје државно политичке одговорности, оцењује Ђукановић.
Разумем, наравно, заинтересованост председника Вучића, додаје, да "испрати остваривање права грађана српске националности у ЦГ и у другим сушедним државама и његову заинтересованост за положај СПЦ на просторима других држава, где она делује".
Али, наше упозорење увек је било нескривено и врло директно - да се та политика мора водити веома суптилно, истиче Ђукановић и напомиње да је још у свежем сећању 1990. година и тадашњи покушај да се уређују права грађана спрске националности у, како он тврди, другим државама у региону.
Како се то завршило, могли смо да видимо, поручује уз констатацију:
"Неодмерено, недовољно пажљиво бављење тим питањима, са позивом на бригу о правима Срба где год да они живе мозе одвести у непримјерени патернализам И опасно угрожавање суверенитета других држава у нашем региону".
Нико неће отети цркве, тврди Мило Ђукановић, председник Црне Горе, и додаје да нико верницима неће ускратити право да користе православне храмове, нити је то, каже, суштина Закона о слободи вероисповести.
Држава Црна Гора не отима имовину Српској православној цркви, јер је та имовина заправо власништво државе Црне Горе, које је узурпирано у периоду између 1986. и 2000, кључни је аргумент на који се позива црногорски председник "бранећи" Закон о слободи вероисповести, који је у делу јавности Србије, али и Црне Горе доживљен као "отимање" имовине, пре свега храмова и манастира Српске православне цркве.
За време трајања независне црногорске државе, до 1918, и такође трајања Црногорске православне цркве, до 1920, сва имовина, којом је располагала та црква, нема никакве дилеме, била је у државној својини. Тако стоји у сваком акту. Од одлуке главарске Скупстине из 1868. преко Општег имовинског законика од 1888. до Устава Светог Синода у Књазевини Црној Гори из 1903. и Устава православних консисторија у Књажевини Црној Гори из 1904, наводи Ђукановић како он тумачи историјске догађаје и правне акте.
Ни након нестанка црногорске државе, додаје Ђукановић, ни у време Краљевине СХС и краљевине Југославије, нити у периоду социјализма, све до последњих његових година, нико није посезао за државном својином над објектима које је користила некадашња Црногорска православна црква.
Према његовим речима, до бесправног отуђивања долази у периоду између 1986. и 2000. године, када Црна Гора покушава да установи свој катастар и позива све субјекте да региструју својинска права.
Тада СПЦ, користећи се разним титуларима, укључујући Црногорску митрополију, друге епархије СПЦ у Црној Гори и приватна лица из реда највиших црквених великодостојника СПЦ у Црној Гори, добар део те државне имовине уписује на своје име, тврди црногорски председник и додаје да зато није реч о отимању имовине СПЦ, "већ о одговорном послу повратка држави имовине, која је од ње узурпирана последњих 30-ак година".
СПЦ, "која се уписала на државну имовину", нема, уверен је Ђукановић, никаквих доказа о правно ваљаном стицању те имовине, јер их не може ни имати.
Ђукановић је уверен и да ће обнова аутокефалност Црногорске православне цркве допринети превазилажењу неспоразума и раскола унутар православног бића Црне Горе.
Није, међутим, наша идеја да арбитрирамо између две православне цркве и да помажемо једној да из православних храмова изгони вернике друге цркве, само зато што су, иако православци, припадници друге националне заједнице. Наша идеја је стварање институционалних претпоставки да сви вјерујући људи, независно од њихове националне припадности, могу слободно задовољавати своје верске потребе, наводи председник Црне Горе.
На питање која би то била једна црква - Црногорска православна црква, Српска православна црква или Православна црква у Црној Гори - Ђукановић одговара:
"Не бих се сада бавио кумовским послом, да крстим православну цркву у Црној Гори, али сам у једном интервјуу казао да је за мене национални предзнак православне цркве у другом плану".
Лично, рекао је, мисли да је решење, можда, у називу Православна црква у Црној Гори, која би, "интегрисала" све православне вернике, без обзира на националност.
На опаску да решења, нити тумачења права на национални префикс, када је реч о Српској православној цркви нису тако једноставна, те да СПЦ осам векова постоји и делује и на простору Црне Горе, Србије, Ђукановић узвраћа да су то једностране интерпретације.
Када погледате Закон о црквама и верским заједницама државе Србије, видећете у члану 11 шта Србија мисли о континуитету СПЦ. У члану 11 тог закона каже се да се СПЦ признаје континуитет у односу на Начертаније о духовној власти из 1836. и Закон о СПЦ из 1929. Дакле, држава Србија признаје 184 године континуитета и традиције СПЦ, каже Ђукановић и додаје да се не може Црна Гора обавезивати наводном традицијом СПЦ од 800 година, коју држава Србија својим законима не признаје Српској православној цркви.
Реч је, сматра, о још једној од манипулација емоцијама, а од одговорне државне политике се очекује да је уважи као аргумент, што се, истиче Ђукановић, у Црној Гори не догађа и неће ни догодити.
На констатацију да није реч о емоцијама, већ о реалности, а реалност је да готово трећина грађана Црне Горе, српског порекла, сматра да јој је угрожено једно од основних права, Ђукановић одговара да је и то резултат "озбиљне манипулације".
На опаску да су Срби у Црној Гори на неки начин следили владику Амфилохија када је подржао исход референдума о независности Црне Горе, а сада сматрају да су њихова очекивања изневерена, Ђукановић наводи да митрополит није имао "никакве тајне договоре са државним структурама Црне Горе", нити је, каже, пружао подршку независности.
Напротив, бранио је идеју да Црна Гора остане у државној заједници са Србијом, али је рекао да ће поштовати, као што и јесте, демократску вољу грађана Црне Горе.
Да ли је на месту, пита Ђукановић, очекивање да се сада држава Црна Гора у знак захвалности одрекне своје вредне имовине, додајући да то није реално очекивање.
На питање да ли ће из ових протеста, највећих од како је, већ три деценије, на власти, изаћи као победник, одговара да није реч о победи, већ о одговорности да се створе услови за мултинационални, мултикултурни и мултиверски живот по мери и стандардима Европе 21. века.
”Доношење Закона о слободи вероиспивести и повратак узурпиране државне својине, допринос је владавини права, а обнова православне цркве у Црној Гори која ће окупити и помирити православни народ допринос је стабилности, дуговечности и развоју Црне Горе“.
Сагласан је с констатацијом да европске вредности и стандарди нису део националног идентитета, а на опаску да и он заправо говори о заокруживању националних институција и црногорског идентитета, те да ли је онда важно да ли је он Србин или Црногорац, Ђукановић је одговорио: "Црногорац сам, наравно".
Тако и Срби у Црној Гори, није им свеједно да ли ће се црква звати Православна или Српска православна црква - на ту опаску одговорио је "Наравно".
”Наравно" је и одговор Ђукановића на констатацију да све што проистиче из Закона о слободи вероисповести неће бити лако спровести:
"Неће ово бити ни лак ни краткотрајан процес, али, као и у другим процесима, потребно је изабрати правилан колосјек и направити први корак. Тако је било кад смо кренули у обнову државне независности и када смо одабрали пут европских и евроатлантских интеграција, закључује Ђукановић.
Упитан на чију адресу је упућено то упозорење, Ђукановић одговара: "Свима који тако поступају".
Били смо у прилици ових дана да прочитамо одређене изјаве високих београдских званичника, укључујући и председника Вучића. Он је говорио о свом легитимном праву да води рачуна о положају грађана српске националности, будући да их има око 28 одсто у Црној Гори. Наравно, разумијем његову заинтресованост за полозај српске мањине у ЦГ. Али, у елаборацији такве политике говорио је и о Србима у Црној Гори као делу јединственог српског националног корпуса, који би требало да следи заједнички национални интерес, који се, опет логично, дефинише у Србији. А, одмах након тога смо могли да чујемо и незадовољство заступљеношћу Срба у државним органима Црне Горе, примећује Ђукановић.
Он међутим истиче да грађани Црне Горе, било које националности да су, треба да следе и поштују, националне интересе Црне Горе, а не других држава.
Јер, национални интереси других држава, макар и суседних, могу бити врло супростављени нашим националним интересима, истиче Ђукановић и подсећа на, како каже, "обнову независности Црне Горе, као национални интерес, који је био супротан националном интересу дрзаве Србије. Такође, интерес Црне Горе да буде чланица НАТО, био је супротан националном интересу државе Србије".
Зато није реално очекивати од Црне Горе, јасан је Ђукановић у дефинисању права, да шири простор за рад у државним органима грађанима који пристају да по политичком позиву делују супротно националним интересима Црне Горе.
На директно питање има ли довољно Срба у органима Црне Горе, Ђукановић одговара да власт нема визију да "уређује Црну Гору као конфедерацију националних заједница", и да се пажљиво води рачуна о томе да државни органи буду конституисани на бази изборне воље грађана и критеријума професионалности.
На питање да ли зна да председник Вучић у Србији трпи критике да је преблаго реаговао на понашање Црне Горе поводом усвајања закона, и кад је реч о положају Срба, те да се чују опаске да он, Ђукановић, ратује са делом српског народа, као и са Србијом, а да за то није добио адекватан одговор, што се тумачи и пријатељским односима са председником Вучићем, Ђукановић констатује да и сам пролази кроз такве ситуације
Те замерке, наиме, види као реакцију националиста и људи ретроградног мишљења "са ове или оне стране".
Они су често исказивали незадовољство политиком коју водим, али никада нисам осећао потребу да се с националистима надмећем у демонстрацији лојалности држави, каже Ђукановић.
Препоручује то, додаје, свакоме, укључујући и Вучића.
А шта мисле великосрпски националисти и како би они желели да уређују односе са Цном Гором, то смо имали прилику да видимо - пир покушаја паљења црногорске заставе у Београду, позив на линч црногорског амбасадора, као и позив министра спољних послова Србије на пребројањвање Црногораца у Србији који подржавају политику Мила Ђукановића, оцењује председник Црне Горе.
Он додаје да је реч "о ретроградним политичким појавама које припадају прошлости", те да верује да "људи који су добили легитимитет већинске јавности у Србји и Црној Гори, морају да се понашају одговорно према заједничком историјском наслеђу и пројекцији заједничке еворпске будућности".
Када је реч о пројекцији заједничке европске будућности, Ђукановић примедбу Танјуга да је резервом према идеји малог Шенгена показао недовољну солидарност, уз аргументацију да је Црна Гора далеко одмакла у процесу преговора са Европом, каже да то није тачно.
Истиче да је аргументација Црне Горе била да ова иницијатива третира питања слободе протока људи, роба, капитала и услуга, која су већ од 2011. обухваћена разним другим регионалнм иницијативама, у којима учествују и Црна Гора и Србија и Албанија и Северна Македонија и друге државе региона.
Наше је питање било - чему сада стварање још једне регионалне иницијативе, праћено подсећањем да је свака иницијатива за регионалну сарадњу, што се нас тиче, куцање на отворена врата, објашњава Ђукановић.
Међутим, Ђукановић питање иницијативе "мали Шенген" види и кроз призму актуелних проблема, па тако и, како он каже, међусобног поверења, односно неповерења, те политичке зрелости за више нивое сарадње и повезивања.
Он то објашњава опаском да се питање поверења логично поставља када, како каже, као отрежењење стигну питања која су сада актуелна у односима Србије и Црне Горе, а која "нажалост, опомињу да још увек нису на прави начин апсолвиране неке важне теме".
Нисмо изгледа сви једнако јасно схватили и прихватили да су у међувремену настале нове независне и суверене државе, које се морају међусобно уважавати и, полазећи од тога, градити виши степен поверења и сарадње, што ће олакшати живот нашим грађанима".
На питање да ли то значи да идеју малог Шенгена види као великосрпску, Ђукановић каже:
Није ријеч о томе. У односу на идеју малог Шенгена, како сам већ казао, имали смо дилему везану за њену сврсисходност, али и напомену свим партнерима у региону и у ЕУ да та иницијатива не би смела нипошто да послужи као супститут за ЕУ интеграције.
А, довођење у везу малог Шенгена са актуелним односима између Црне Горе и Србије није случајно, зато што ми политичка рационалност говори да о вишим нивоима међудржавне и регионалне сарадње можемо одговорно говорити након што сви претходно конзистентно, на сваком питању , демонстрирамо да прихватамо и поштујемо независност и суверенитет сваке од наших држава, каже Ђукановић.
Истиче да односе између Србије и Црне Горе треба уређивати као односе две суседне државе, које респектују све што смо кроз историју заједно прошли и које се одговорно односе према заједничкој европској будућности.
Желимо пријатељске односе две суседне државе, које имају пуно историјских и актуелних културолошких блискости, желимо односе међусобног уважања две независне и суверене државе, поручује Ђукановић.
На питање да ли намерава да посети Србију, с обзиром да му је такав позив јавно упутио Александар Вучић, односно може ли председник Србије очекивати сличан позив, пошто му је на неки начин упућена порука да није добродошао у приватну посету на Бадњи дан у Црну Гору, Ђукановић каже да је спреман на разговор.
Знам да имам отворен позив. Исти такав отворен позив има и председник Вучић. Према мом сећању, председник Црне Горе је последњи био у званичој посети Србији, што значи да би сада требало да председник Србије посети Црну Гору, подсећа Ђукановић.
Додао је да је у свим разговорима које су до сада имали он и Вучић потенцирао отвореност тог позива.
Погледаћу, ако тај позив није и формално упућен, он ће да уследи, поручује Ђукановић.
Када је реч о негативним реакцијама на жељу председника Вучића да оде у приватну посету у Црну Гору на Бадњи дан, каже да није било ниједне негативне реакције званичника Црне Горе.
Биле су, примећује, такве реакције "људи из врха СПЦ у Црној Гори".
Нисам имао најаву од председника Вучића, између осталог и зато што сам у том периоду био изван Црне Горе, али свакако не бих имао негативан став према томе да председник Србије буде у ЦГ у приватној посети, када год он то жели, као што се то право, претпостављам, подразумева и за мене и друге званичнике Црне Горе када је у питању Србија, закључује Мило Ђукановић.
