Он верује да у нашој земљи постоји континутитет спољне политике још од 1948. године.
"Некада смо то звали несврстаност, неутралност или балансирање, али суштински та политика је неопредељивање и несврставање уз једну државу. Наше власти покушавају да чине то исто, али се левак избора сужава, јер ми се чини да ћемо бити принуђени да у наредним данама или месецима одаберемо страну по први пут после 70 година", сматра Недељковић.
Он верује да ће у опредељивању Србије кључан бити економски интерес, јер, каже, ако анализирамо како су се власти у Београду опредељивале до данас економски интерес је оно што води све друго.
"Чини ми се да је економски интерес са ЕУ и регионом где укупно одлази две трећине нашег извоза. Јасно је какав наш избор може да буде. Три одсто нашег извоза иде у Русију, и делује да, упркос тој гасној зависности, ми бирамо Европу и интеграцију у ЕУ, убрзану ако уведемо санкције Русији", наводи Недељковић.
Говорећи од Дану победе, он каже да је Европа овај 9. мај дочекала у тужном расположењу с осећајем немира и несигурности, јер је ово после Хладног рата најтурбулентнији период у Европи, турбулентнији чак и од југословенске кризе.
Он наглашава да се 9. мај сваке године свечано обележава у Русији, али да је данас било другачије, јер није било светских лидера, који су до 1985. скоро сви били на војној паради.
"Од тада, Русија је кренула путем самоизолационизма. Некада се сама изоловала, а некад су јој други у томе помогли", каже Недељковић.
Он сматра да све што се дешавало у Украјини показује да Русија има колебљиву стратегију и да није сигурна шта жели - да постане ближи део Европе или да се сврста уз азијске силе, посебно Кину, у супростављању Западу.
"У бити Русија је дубоко подељено друштво. Она јесте и одувек је била и европска и азијска. Сада ће руском председнику Владимиру Путину бити лакша одлука, јер се у последња три месеца значајно дистанцирао од Европе", истиче Недељковић.
Говорећи о рату у Украјини, он истиче да руска агресија на Украјину није била добро планирана, и да је потпуни промашај са логистичког, обавештајног и војног становишта.
"Отуда су се и планови и циљеви мењали. Од максималистичких, поновно враћање Украјине у руску зону утицаја до минималистичких заузимања Доњецке и Луганске области", наводи Недељковић.
Каже да је Русији, у овом тренутку, проблем да изађу из рата са чашћу и образом, јер њихова операција, ма шта они говорили, не тече онако како су руски лидери замислили.
"Од освајања за три дана ми данас имамо трећи месец рата који се не ближи крају", закључује Недељковић.
С друге стране, истиче Недељковић, Русија има противника који је имао осам година да се темељно припреми за оно што је знао да следи, а то је рат са целом Руском Федерацијом и за то време је добијао обилату помоћ од западних савезника.
"Руски војници немају претерано мотива за братоубилачки рат јер су напали своју браћу са друге стране границе. Опет, Украјинци имају свој циљ, а то је опстанак политички, али и физички на територији на којој живе", наглашава Недељковић.
Он додаје да је Путин очекивао већу подршку становништва, а то се не дешава ни изблиза.
"Мислим да нема велику подршку чак ни у властитој држави, јер то није сукоб ограниченог интензитета на ограниченој територији, већ је покушај инвазије и братоубилачког рата на шта се не гледа благонаклоно ни у Русији", каже Недељковић.
На питање о могућности нукларног сукоба, о коме се интензивно говори последњих недеља, Недељковић одговара да је то мало вероватно.
"Зато што Русија и САД имају по 6.000 нуклеаних глава и њихов сукоб означио би крај света, читавих народа и цивилизација. Међутим, рацио не води увек државнике, јер да га је било до рата не би дошло", закључује Недељковић.
