Најважније новине документа су, како то за „Дневник” наводи шеф посланичког клуба Савеза војвођанских Мађара у републичком парламенту Балинт Пастор, делимична деполитизација националних савета, што значи да председник националног савета, као и председник и чланови Извршног одбора савета, не могу бити истовремено и функционери политичких странака, затим већа транспарентност у финансијском пословању савета и да ће посебне бирачке спискове мањина за изборе националних савета ажутирати држава, што досад није био случај.
– Најважније је да нови закон не сужава права националних савета – наводи Пастор.
Треба подсетити на то да је стари Закон о националним саветима измењен, с једне стране, зобог одлуке Уставног суда Србије који је 2014. године оценио да неколико чланова Закона није у складу с Уставом, а с друге, закон је требало ускладити и с Акционом планом Владе Републике Србије за преговарачко поглавље 23 у приступању Европској унији. Пастор напомиње да је првобитна радна верзија закона, припремљена након одлуке Уставног суда, била неприхватљива. Суд је, међутим, у својој одлуци оставио могућност да поједини оспорени чланови могу поново бити уграђени у правни акт, али морају бити преформулисани.
– Готово годину је трајала политичка борба да се оспорени чланови преформулишу и да се врате у закон. Задовољни смо што смо успели у томе – истиче Пастор.
На молбу за коментар о одредби закона о деполитизацији националних савета, која се може протумачити као двоструки аршин у односу на државне органе у којима функционери могу бити не само страначки функционери него и прваци, наводи да је о томе било доста речи у току јавне расправе, али да су међународне организације у том погледу веома ригорозне и сматрају да национални савети треба да буду деполитизовани.
– Нажалост, међународне организације су на чврстом становишту да национални савети треба да буду органи изван политике и њихови критеријуми у односу на неспојивост функција веома су строги – напомиње Пастор. – Што се тиче Националног савета Мађара, функционери СВМ-а нису никад ни били на руководећим местима у Савету тако да та одредба нас није дотицала, али нисмо се могли сложити с тим да страначки функционер не може бити ни члан националног савета јер би то значило да код појединих националних заједница виђенији чланови заједнице не би могли бити на листи кандидата на изборима и не би могли учествовати у раду савета. Зато сматрамо добрим компромисом у Закону да страначки функционери не могу бити на руководећим местима, док сви остали чланови политичке странке могу.
Покрајински посланик и председник политичке странке Словаци, напред! Павел Сурови каже за наш лист да нови закон представља корак напред, а посебно му се допада што финансијско пословање савета убудуће мора бити транспарентно.
– Као члан Националног савета Словака протеклих година сам највише указивао јавности на нетранспарентност, бројне неправилности, злоупотребе, непотизам и ненаменско трошење новаца пореских обавезника у Савету Словака и инсистирао на томе да држава Србија више контролише националне савете, како троше њен новац јер их она финансира – напомиње Сурови.
Добар пример Новог Сада
Павел Сурови истиче и да је Град Нови Сад, с градоначелником Милошем Вучевићем на челу, добар пример како се локална власт односи према националним саветима. Град, наиме, како Сурови објашњава, помаже рад Националног савета словачке националне мањине с 1,3 милионом динара, што је за сваку похвалу.
Каже да је нарочито добро што закон јасно регулише да је рад националних савета јаван. Како објашњава, у прошлости су постојале опструкције јер њему као члану Националног савета нису достављене информације о томе како су трошена јавна средства у Словачком националном савету и морао је да се обрати поверенику за доступност информација од јавног значаја. Сурови је изразио наду да ће то сад новим законским актом бити се промењено.
– Сматрам да држава Србија надстандардно брине о националним саветима и финансира их преко Канцеларије за људска и мањинска права, Покрајине Војводине и локалних самоуправа – истиче Сурови. – Србија је јединствен пример у Европи која је мањинским заједницама признала колективна права, дала културну аутономију и могућност да сами одлучују у четири области: култури, образовању, употреби језика и писма и информисању.
Јелена Јовановић: Равноправан статус Ромима
Посланица Скупштине Војводине Јелена Јовановић, која у посланичкој групи Српске напредне стране представља ромску националну заједницу, каже за „Дневник” да су из перспективе те националне мањине усвојена законска решења за сваку похвалу. Наводи и да најзначајније новине омогућавају Ромима равновправан статус, активну партиципацију и суштинску друштвену инклузију.
– Упис у посебан бирачки списак и остваривање права учешћа на изборима, како да бирају, тако и да буду бирани представници који желе да се кандидују на изборима, за ромску заједницу је од вишеструког значаја, посебно за кандидатуру образованих Рома, нарочито Ромкиња, јер се на тај начин омогућава да интереси ромске заједнице буду на одговарајући начин заступљени у ингеренцијама националних савета, значи у култури, образовању, информисању и службеној употреби језика и писма – наводи Јелена Јовановић. – Циљ је да се остваре колективна права националних мањина на самоуправу у тим областима, а посебно сматрам важним што су јасније дефинисани овлашћења националних савета, што се смањује прекомерна политизација савета и што се тражи транспарентност у раду.
– Нови закон иде корак напред и унапређује све области и омогућава мањинским заједницама у Србији да имају што бољи живот у области културе, образовања, употребе језика и писма и информисања. Такође, подржавам деполитизацију националних савета јер представља корак напред у односу на стари закон – закључује Сурови.
Е. Марјанов
