Предлог покрајинске скупштинске одлуке о другом ребалансу буџета посланицима је образложила чланица Покрајинске владе, секретарка за финансије Смиљка Јовановић. Како је навела, обим ребалансираног буџета износи 81 милијарди и 360 милиона динара и већи је за 6,17 милијарди динара, или 8,2 посто од основног буџета за 2021. а од ребалансираног из јуна месеца већи је за 3,7 милијарди динара, или 4,8 посто.
- Повећање је пре свега резултат повећане процене, али и наплате пореских прихода као и прихода од накнада у водној области – навела је Смиљка Јовановић. - Најзначајније промене на приходној страни буџета су повећање прихода од пореза на зараде за 250 милиона динара, повећање прихода од пореза на добит за 2,850 милијарди динара, повећање прихода од накнаде за одводњавање од физичких лица за 600 милиона динара, док остале корекције на приходној страни су мањег обима.
Говорећи о распоређивању 3,7 милијарди динара, секретарка Јовановић је рекла да су та средства распоређена у првом реду за превремену отплату јавног дуга за шта је опредељено 900 милиона динара и буџетску резерву за коју је опредељено додатних 847,62 милиона динара. За области заштите животне средине додатно се опредељује 668 милиона динара, образовање, науку, спорт и културу 383 милиона динара, економску и развојну политику 377 милиона динара, здравство 310 милиона, за социјалну демографску политику и старање о избеглим лицима и Србима у региону 200 милиона динара.
Ненад Боровић, посланик из посланичке групе „Александар Вучић- За нашу децу“ у својој дискусији је рекао да ће за превремену отплату јавног дуга насталог у време претходне администрације, из покрајинског буџета бити усмерено 900 милиона динара, чиме ће се знатно смањити оптерећење буџета за 2022. и 2023. годину.
Јовановић: Здрава привреда
На крају дискусије о ребалансу буџета Смиљка Јовановић је рекла посланицима да је карактеристика овог ребаланса да је благовремен, инвестициони и што средства за повећање буџета потичу из здравих извора привреде.
Као доказ за ту тврдњу секретарка је изнела податке о кретању обима буџета између 2016. и 2021. године. У 2016. смо завршили са буџетом од 62 милијарди и 780 милиона динара, следећу 2017. са 68 милијарде и 240 милиона, 2018. са 73 милијарде и 470 милиона, 2019. са 75 милијарди и 150 милиона 2020. са 74 милијарде и 200 милиона, а 2021. смо кренули са 75 милијарде и 190 милиона, и завршавамо са 81 милијарде и 360 милиона динара – истакла је Смиљка Јовановић, додајући да је покрајински буџет за пет година порастао 18,5 милијарду динара што значи да је привреда здрава.
- То је први пут да нека покрајинска администрација враћа дугове унапред, и то дугове које је направила претходна власт, највише преко Развојне банке Војводине - истакао је Боровић. Он је подсетио да је јавни дуг за ову годину планиран у износу од 1,97 милијарди и да је апсолутно покривен већ првим ребалансом, а сада се иде на пројекцију да се до краја септембра исплати 2,698 милијарди.
Боровић је говорио и о аграрном буџету који како је навео повећан за 570 милиона динара, а највећи део тих средстава ће ићи у област водопривреде.
– За нас у Срему је од виталног значаја што се 110 милиона динара издваја за израду пројектно-техничке документације која претходи давању грађевинске дозлове за пројекат водоснабдевања источног Срема. Пет сремских општина би са територије општине Рума, где се налазе богата налазишта водом, добијала свежу, питку воду – напоменуо је Ненад Боровић.
Одали пошту преминулима
На почетку девете седнице парламента посланици су минутом ћутања одали пошту преминулима Шандору Егерешију, некадашњем председнику покрајинског парламента између 2008. и 2012. и Зорану Вучевићу, члану Одбора за питања устано-правног положаја Војводине.
Посланици опозиције, пре свих Српске радикалне странке и Лиге социјалдемократа Војводине критиковали су расподелу средстава увећаног буџета посебно истичући пуњење текуће буyетске резерве којом се располаже Покрајинска влада. Посланик ЛСВ -а Саша Шућуровић рекао да је буџетска резерва од 20 милиона евра равна укупном буџету четири покрајинска секретаријата: за привреду и туризам, спорт и омладину, енергетику, грађевинарство и саобраћај и за урбанизам и заштиту животне средине. Он је још критиковао да је секретаријат за привреду и туризам добио 101 милион динара за развој туристичких потенцијала и да је за тај секретаријат требало да буде веће издвајање имајући у виду да је управо туризам, грана која је једна од најпогођенијих у епидемији коронавируса.
За посланике Српске радикалне странке, предложени ребаланс буџета и извештај о трошењу из покрајинске касе у првих шест месеци ове године био је неприхватљив, те су гласали против.
– Мислимо да је буџет за 2021. годину потрошачки, нема развојну црту, а ни после два ребаланса у овом буџету нема програма и пројеката који би завредели неку посебну пажњу – казао је посланик СРС Ђурађ Јакшић.
За српске радикале је нарочито било спорно што је велики део средства отишао у буџетску резерву, а тим средствима ће се располагати Покрајинска влада која ће како је Јакшић рекао распоредити за “све и свашта” уместо да се тај новац обезбеди за конкретне програме и пројекте секретаријата. Српски радикали су такође ставили примедбу и на превремену отплату јавног дуга. Како је Јакшић појаснио није им спорно што је део нових буџетских прихода ребалансом опредељен за отплату две линије кредита, али је изразио сумњу да је превремено затварање кредита увод у ново кредитно задужење покрајине, јер у последњих пет година покрајинска власт узима кредите које после отплаћује.
Жељка Милошевић, посланица Социјалистичке партије Србије је најавила да ће СПС подржати предложени ребаланс. Како је навела основ за други ребаланс је потпуно оправдан и економски прихватљив јер произлази из повећања остварених прихода које највећим делом чине порез на зараде и добит предузећа.
Подршка СВМ
Савез војвођанских Мађара је подржао ребаланс и извршење буџета.
Ласло Чикош, посланик СВМ-а, који се с говорнице обратио на мађарском језику - да би се, како је то напоменуо, проверила техничка подршка - у својој дискусији изразио нарочито велико задовољство што су у ребалансу обезбеђена средства за изградњу дома за душевно оболела лица у Чуругу.
– То ми је битно због тога што је та институција у претходних седам година била у агонији. Јер између 2013. И 2014. године републичко министарство је наложило да се у тај објекат више не примају корисници с обзиром на то да не постоје адекватни услови за њихово примање – казао је Чикош.
У условима пандемије и неизвесности пораст ових прихода говори да је привреда стабилна, да су мере субвенције и остале врсте помоћи помогле и очувале привреду у времену које је било изазовно за све привредне делатности – нагласила је посланица.
- Буџет повећавамо из оног најздравијег потенцијала, а то су порески приходи. То су најдиректнији показатељи стања запослености, профитабилности привреде, и просечних плата. У поређењу са периодом од 2019. они расту за 12,3 посто. Важно је напоменути да је овај ребаланс рађен веома опрезно. Очекивања су да ће наплата вероватно бити већа од пројектоване – додала је Жељка Милошевић.
Е. Марјанов – А. Савановић
