Он додаје да жели да уведе потпуну извесност у поступцима, и сматра да не треба "сужавати" надлежности Повереника.
Мариновића је изабрала Скупштина Србије на предлог посланичког клуба Српске напредне странке (СНС), а подсећа да је на досадашњу функцију председника Прекшајног суда у Београду 2014.године изабран гласовима скупштинске већине, а да је поверење парламента добио и четири године раније.
"Морам да захвалим што нису вршили притисак, у сваком случају и да јесу, не би им помогло, а чињеница да ме је предложила СНС неће утицати на моју независност и на моју објективност у раду", јасан је Мариновић.
Он је такође поручио и да нема намеру да се бави политичким питањима.
На питање да ли је притисак то када председник Одбора за правосуђе Скупштине Србије Петар Петровић изнесе мишљење да надлежности повереника треба "сузити" и да би требало "селективно" да поступа по захтевима за добијање података, јер су их, како је Петровић рекао поједини тражили у "политиканске" сврхе, Мариновић се нада да то није речено у контексту притиска.
"Није, ни коректно, ни популарно, сужавати надлежности повереника. Не бих се у старту изјашњавао о сужавању надлежности, можда пре о некој врсти модификације, а то може да буде ширење надлежности", рекао је Мариновић.
Објашњава и да сада Повереник за информације од јавног значаја није подносилац захтева за покретање прекршајног поступка и сматра да то треба променити. Јер, како каже, тај орган може да буде квалитетнији подносилац захтева од грађана и може да прибавља доказе.
"Ако је ту и тамо било, а ја не кажем да јесте, цурења неких информација које по нечијим проценама није требало да процуре, то не значи да су овлашћења повереника била преширока, него да је дошло до неког пропуста, уколико је тога било", рекао је Мариновић.
Нови Повереник за информације од јавног значаја каже да жели да уведе потпуни извесност када се уђе у поступак тражења информација од јавног значаја и да свако зна своје обавезе.
"Ако сте одговорно лице треба да знате да ли морате да дате информације, да знате шта вас чека ако је не дате, или можда не треба да је дате. Онда неће бити лутања. То треба објаснити многима, али поента оба закона је на превентиви", рекао је Мариновић.
Он је додао да је добро што Закон о информацијама од јавног значаја постоји, јер се јавност тако дошла до података до којих није могла доћи, када је реч о органима јавне управе, или када су у питању јавне набавке...
Оно што није добро је, објашњава, је то што је пракса показала да има несналажења међу тражиоцима. Било да је реч о грађанима, новинарима, организацијама, а ни органи јавне власти нису били сигурни како треба да поступе.
"Мој лични став да је да није добро када неки закон тражи превелика тумачења већ он треба да буде јасан и применљив. Било је различитих поступања чак и од стране судова, доношене су различите одлуке... Треба новим законом (о информацијама од јавног значаја) то решити, али пре тога ублажити нејасноће прецизнијим тумачењем, да то буде једнако према свим тражиоцима", рекао је он.
На питање да ли ће му у раду бити важно ко тражи информацију, односно да ли су то грађани, невладине организације, или истраживачки новинари који су се помињали током расправе (ЦИНС, БИРН..), Мариновић наводи да у том смислу неће правити разлику.
"Мало је познато, али наведене истраживачко-новинарске организације су се обраћале Прекршајнсом суду веома често са захтевима за информације од јавног значаја и мислим да смо направили такав вид комуникације да смо и ми и они били задовољни. Знали су шта могу да траже и добију, а шта не због судског поступка", рекао је Мариновић.
На ранији коментар заменика Повереника да Закон о заштити података о личности, чија примена почиње 21. августа године, треба дорадити и да није применљив, Мариновић одговара да треба сачекати.
"Не могу у старту да кажем да ли је тај закон применљив или је неприменљив. То је први посао који ми предстоји и који је ургентан, да спремни дочекамо почетак његове примене . Ако се покажу лоше стране, непримењивост неких одредби, изаћи ћемо са предлогом да се мења. Чекамо примену па ћемо видети", рекао је он.
Мариновић је до сада имао увид из два угла када је реч о спровођењу Закона о информацијама од јавног значаја, угао органа јавне власти, али и угао судије, јер је поступао у тим предметима, а преласком на нову функцију имаће и трећи.
На питање да ли ће користити Твитер као његов претходник Родољуб Шабић, Мариновић одговара да нема ни Твитер, ни Фејсбук, ни Инстаграм налог и да не планира да их има.
"Мреже јесу корисне, али не планирам да их уведем. Тако сам навикао. Новинари ће увек моћи да ме питају било шта, не кријемо информације. Све што треба рећи ћу вам", поручује Мариновић.
Истиче да не жели на неки начин да упадне у замку политике, да коментарише политичко збивање и да је боље остати објективан и суздржан.
"На оваквом месту мора да буде неко ко је суздржан и објективан и ко не би смео никако да се меша у тренутна политичка збивања", истакао је Мариновић.
