Суочавање са прошлошћу, учење из сопствених грешака на реалистичан начин и инсистирање на елементима који повезују све народе који живе на овим просторима, те међусобно упознавање, пут је до дугорочне и одрживе стабилности у региону, речено је, између осталог на Конференцији о регионалној стабилности која је данас одржана у Културном центру Новог Сада.
Ово је друга година да се на исту тему окупљају значајни људи из цивилног сектора, дипломатије, науке и политике земаља бивше СФРЈ, а директор Културног центра Новог Сада Бојан Панаотовић, идејни творац ове конференције, рекао је да је питање мира и стабилности у региону питање практичне политике и квалитета живота људи.
- Зато ми ову тему постављамо већ другу годину за редом у КЦНС - нагласио је Панаотовић.
Далибор Рожић, члан Градског већа за културу Града Новог Сада, отварајући овогодишњу конференцију, изјавио је да је регионална стабилност припоритет и представља предуслов за економску, политичку и сваку другу стабилност.
- Заједништво, разумевање и толеранција вредности су за које се залаже свако хуманистичко друштво, али да би те вредности биле остварене потребно је да се међусобно добро познајемо и негујемо дијалог у свим сферама. Овај дијалог служи том узвишеном циљу - казао је Рожић.
Он је додао да је значајно што се овако значајна конференција одржава у Новом Саду, који је симбол мултикултуралности, мулитетничности и складног суживота.
- Важно је што имамо прилику да разговарамо о миру и стабилности. А културна сарадња у региону може послужити као пример добре праксе - нагласио је Рожић.
За историчара из Загреба Хрвоја Класића рекао је да се на помирењу у региону неће далеко одмаћи докле год се и жртве и злочинци деле на „ваше“ и „наше“.
- Суочавање с прошлошћу није проблем прошлости, већ важна ствар за будућности. Онај ко негира Јсеновац, онај ко негра Сребреницу тај неће променити ток повијести. Али отвара се питање да ли су ти што то негирају спремни поновити такве злочине или допустити да се у њихово име такви злочини понове - казао је Класић.
Он је рекао да процес помирења не могу водити само политичари, новинари и научници, већ тај процес мора бити у свакоме од нас.
- Сви морамо имати одговорност не само за почињено, већ и изговорено. Није дијалог само разговор с неким дургим, већ и да почнемо причати сами са собом, да ли се запитамо да ли ће то што изговоримо помоћи неком или не - казао је Класић.
Професор Београдског универзитета и политички аналитичар Дејан Вук Станковић рекао је да је мир на овим просторима тешко стечен, али он још није утемељен и известан.
Он је нагласио да се у друштву, још увек осећа снажно осећа присуство етнонационализма и религијског национализма који повремено експлодира.
Станковић је додао да је на политичким елитама задатак да нађу кохезионе елементе пре свега на пољу економије, културе, безбедносне сарадње, борби против корупције и криминала. Ипак, поручио је да је потребно бити свестан нерешених питања граница Србије и Хрватске, Србије и Босне и Херцеговине, питање Македоније, али и питања Косова и да би политичке елите би требало да уче на грешкама, како се оне више не и понављале.
На конференцији су говорили и новинар и бивши дипломата из Сарајева Златко Диздаревић, историчар и католички теолог из Ријеке Горан Шарић и директор Форума за етничке односе Душан Јањић.
А. Савановић
