Председник општине Рума Слађан Манчић каже за „Дневник” да грађани Руме у креирању буџета учествују већ четврту годину заредом, што се показало као одличан модел и систем.
– Уређен је центар села Платичева, што је био предлог грађана и један од пројеката, и то је само један пример како партиципативно буџетирање даје резултате у нашој општини – напомиње Манчић. – Грађани су и те како задовољни.
По његовим речима, сеоске месне заједнице су изразиле жељу за радове тог типа – уређење центра села, постављање мобилијара по школским двориштима, парковима, и то је све урађено. Када је у питању градска средина, становници су већином гласали за обезбеђивање школских ормарића, што је такође урађено прошле године.
– У припреми буџета издвојићемо пет предлога грађана за ову годину који су добиле највише гласова, и настављамо тим системом. Занимљиво је да се поједине месне заједнице удружују око одређених пројеката, с обзиром на чињеницу да имају мали број становника, самим тим и број гласова, па онда заједнички предлажу истоветне пројекте – наводи Манчић.
Он додаје да су се четири села за наредну годину удружили у пројекту реновирање аутобуских стајалишта.
– Уколико тај пројекат прође, вероватно ћемо целу територију општине обухватити заменом и реконструкцијом аутобуских стајалишта јер је то грађанима важно, пошто је пројекат добио више од хиљаду гласова – каже Манчић.
Председник општине Рума каже да немају одређену суму која је предвиђена за пројекте по предлогу и гласовима грађана, већ они предложе пројекте, те уколико буду усвојени, локална самоуправа тада израчуна колико то кошта.
– Уређење центра Платичева коштало је два до три милиона, исто тако и уређење ормарића у школама, јер касније предрачун покаже колико нам треба за инвестицију, према којој расписујемо тендере – каже Манчић. Капиталне ивестиције раде се по захтеву месних заједница, али претходно се грађани изјашњавају шта им је важно, односно приоритет.
Општина Рума је међу првима увела партиципативно буџетирање, односно учешће грађана у креирању буџета још 2014. године, по препоруци НАЛЕД-а.
– Народ се у великој мери одазива гласању јер народ воли да се пита и учествује у креирању буџета-каже Слађан Манчић.
Шеф Одељења општине Рума за локални економски развој Драган Косановић каже да је за четири године било доста пројеката, а ове године било је и доста предлога, али је због Дана општине померена конференција на којој ће грађани Руме бити обавештени о томе који пројекти су добили највише гласова.
– Прошле године урадили смо уређење центра села Платичева, затим Вогња, ормариће за ђаке у свим школама у граду, тако што су се школе у поступку предлагања удружиле и предложиле тај пројекат, за њих најзначајнији, те је и ушао као један пројекат за више школа – каже Косановић. – Ове године завршени су прошлогодишњи пројекти, који су били вишегодишњи, те је тако ове године завршен пројекат пешачко-бициклистичке стазе између Жарковаца и Путинаца, који је био предложен прошле године. Различита је вредност пројеката. Постоји период када се предлажу пројекти и свако ко жели, може у просторијама месне заједнице у постављене кутије или на мејл Општине партиципативнорума.рс послати свој предлог. Тада се састаје тим за партиципативно буџетирање, анализира пројекте, разматра да ли су изводљиви и да ли се слажу са стратегијом развоја општине Рума и морају да задовољавају критеријуме да су корисни широј локалној заједници. Затим 20 до 30 пројеката улази у ужи круг, који се даље оцењују према критеријумима развоја општине и даље шаљу на разматрање удружењима и Привредном савету, који даје своје мишљење и извуче се десет пројеката, који даље иду на гласање грађана.
Помоћник градоначелника Сомбора Бранислав Сворцан каже да је у Сомбору први пут 2015. године одржано пробно гласање и објашњено шта је то партиципативно буџетирање и зашто се то ради.
– Тада су људи имали став да они само плаћају порезе, таксе, доприносе и да не знају куда даље иде тај новац. Уз помоћ тадашњег Министарства државне управе и локалне самоуправе и једне невладине организације, партиципативно буџетирање уведено је у десет општина, па и Сомбор – каже Сворцан. – Позив за гласање објављен је преко локалних новина, а потом су у лист убачени и анкетни листићи.
Помоћник градоначелника Сомбора Бранислав Сворцан додаје да су грађани схватили да је то одлична прилика да се укључе и директно утичу на одлучивање. Он наводи да је потпуно другачији ефекат када се грађани питају за то како ће новац бити утрошен.
– У априлу ћемо, вероватно, направити анкету о задовољству грађана претходним годинама јер је највећи проблем настао између града и села пошто око 44.000 људи живи у самом граду, и око 35.000 људи у 15 села. Она могу да гласају и за друга, али једна месна заједница у граду може да победи село, због бројности. Имамо идеју да следеће године радимо један пројекат у граду и један у селу, али то су још увек отворена питања, на којој ће нам помоћи и анкета о задовољству грађана- каже Сворцан.
По његовим речима, грађани је уз предлог требалио и да образложе своју идеју. У првом кругу били је тридесетак предлога, а најбоља три су понуђена грађанима на гласање.
– Тада је победио предлог уређење центра у селу Станишић, док је друге године био већи одзив грађања у граду, а опет предложен као и претходне године пројекат уређења купалишта у Сомбору, а остали предлози били су уређење игралишта, као и Дома културе у Бачком Моноштору – каже Сворцан. – Те године у уређење купалишта као победнички пројекат уложено је око десет милиона динара уз помоћ ЈВП „Воде Војводине” и Градске управе, и купалиште данас има пристан за чамце, клупе, надстрешнице.
Прошле године, тврди Сворцан, грађани су позвани преко локалних новина, али и других медија, да би више људи било обавештено и победио је предлог за уређење забавишта у Кљајићеву.
– Прве две године одзив грађана био је око 500-600 људи, док је лане у првом кругу, када су предлагали, било 350-360 људи, а у другом 950 оних који су гласали – каже Сворцан. – Увидели смо да морамо да променимо систем, те смо ове године анкетне листиће о партиципативном буџетирању убацили у рачуне јавног комуналног предузећа за изношење смећа и одштампали 28.000 листића за свако домаћинство на територији града и још хиљаду поставили у услужни центар у Градској управи, али се предлог могао поставити и на сајт града. Ове године имали смо далеко већи одзив и 80 предлога, а првих пет ставили смо на гласање. Победио је пројекат изградња шеталишта уз канал, које је повезано с купалиштем, уређеним претпрошле године, и Апатинским мостом с другим шеталиштем, и имали смо око 6.000 гласова, што значи да је 20 одсто грађана учествовало у анкети.
Партиципативно буџетирање примењује се у Пироту, Лозници, Зрењанину, Бечеју, Панчеву, Сомбору, Руми, Сремској Митровици.
Маша Стакић
