Стратегијом сарадње са Србијом 2018-2021. године предвиђено је да Швајцарска кроз пројекте уложи у нашу земљу око 95 милиона евра. О томе које су области развоја у фокусу Канцеларије разговарали смо с њеном директорком, Урсулом Лојбли.
- Три су велике области у којима Влада Швајцарске пружа подршку: управљање, локални економски развој и запошљавање, као и одржива енергија и отпорни градови. Поред тога, од 2009. године са Републиком Србијом имамо и партнерство у области миграција, што је нека врста додатка нашим главним областима интересовања. Швајцарска има пет таквих партнерстава широм света, а Србија је једна од земаља с којом смо га успоставили. Пружамо подршку Србији у избегличкој кризи; на пример, подржавамо повратак Рома, углавном оних из Европе, којима помажемо да обнове своје куће...
Швајцарска је један од четири највећа билатерална партнера у Србији и нарочито је усмерена на подршку у остваривању зацртаних економских реформи?
- Новчано, говоримо о износу од око 95 милиона евра у наредне четири године, који је подељен на три области, уз партнерство везано за миграције. Пружамо подршку тамо где је она у Србији потребна, у зависности од приоритета Владе и потреба грађана и то највише чинимо на локалном нивоу. То је додатна вредност наше подршке јер Швајцарска има дугогодишње искуство и стручњаке који пружају подршку на локалу, како би се локалне самоуправе ускладиле са новим реформама и законодавним оквиром Европске уније, с обзиром да се више од 70 посто закона у ЕУ односи на локални ниво.
С којим локалним самоуправама имате најбољу сарадњу и које су општине до сада успеле да добију шансу за учешће у вашим пројектима?
- Индиректно, радимо са свим градовима и општинама у Србији, кроз подршку и различите пројекте или у сарадњи са Сталном конференцијом градова и општина као нашим партнером. Претежно смо усмерени на подршку мање развијеним општинама у Републици Србији, нарочито на југоистоку и југозападу. Активни смо и у Војводини, где сарађујемо са скупштином Војводине. У Зрењанину спроводимо пилот пројекат кроз који је уведен дигитализовани парламент, док је општина Врбас једна од четири локалне самоуправе у којој ће се спроводити велики пројекат енергетске ефикасности.
Шта је фокус у наредном периоду?
- Велики део планираних средстава опредељен је за област економије, скоро половина планираног новца у наредне четири године. Разлог томе су заинтересованост и захтев Владе Србије, али и бројни изазови са којима се Србија суочава. Међу њима је и незапосленост младих, а приоритет наше подршке у овој области је да се креира више квалитетних послова за младе. Имамо веома успешан програм „Знањем до посла“ кроз који у Књажевцу, Крушевцу, Пироту, Новом Пазару и Крагујевцу спајамо захтеве компанија са вештинама и знањима младих људи. Пружамо подршку унапређењу вештина младих док у исто време подржавамо компаније како би препознале које су то вештине које су им потребне код запослених. Сарађујемо и у макроекономским реформама, као што су реформа јавних финансија на локалном нивоу, боља наплата пореза на имовину, локални економски развој.
Међу циљевима швајцарске билатералне подршке Србији важно место заузима и дуално образовање?
- Да, оно потпада под спајање потреба привреде с образовањем. Подржали смо увођење дуалног образовања у Србији, у дрвнопрерађивачком сектору. У Техничкој школи у Ужицу млади људи могу да раде, да задрже посао, али и да савладају потребне вештине за обављање посла. Тренутно смо укључени у пружање експертске подршке Влади Србије.
Зашто је дуално образовање толико важно?
- Долазим из Швајцарске, где више од 60 посто младих бира дуално образовање, а не универзитетску диплому. На тај начин они имају прилику да науче посао, да се запосле и зарађују, а да притом и даље имају могућност да касније наставе своје образовање. Волела бих да и мој син одабере дуално образовање. У Швајцарској је нормално да идете у школу, да стекнете теоријско знање, а да истовремено радите у компанији где стичете радно искуство. И у Србији постоје позитивни примери, као на пример у Техничкој школи у Суботици која је заинтересована за овај нови модел.
У школи су ученици усмерени на теорију, а не на стицање практичних вештина пошто би за то било потребно да школа набави машине, што је веома скупо. Али компаније имају своје машине, на којима се ученици обучавању, и кад заврше обуку, они већ раде у компанији у којој имају прилику да остану и наставе да обављају посао.
- Пратимо шта су потребе рањивих друштвених група, као и потребе цивилног друштва, и стога настојимо да своје програме прилагодимо у складу са тим потребама. У плану је нови, велики пројекат који ће давати институционалне грантове за јачање организација цивилног друштва. И овај ће се пројекат спроводити на локалном нивоу. Организације и локалне самоуправе учиће се како да раде заједно на истом послу. Тако оснажене, организације цивилног друштва моћи ће да обезбеде добре и квалитетне услуге грађанима на локалу. Јавни сектор не може све сам и због тога му је потребна подршка организација цивилног друштва.
Ивана Вујанов
