Усвојен Тијанин закон: Доживотна казна за најтежа кривична дела

БЕОГРАД: Посланици скупштине Србије усвојили су измене Кривичног законика којим се укида казна затвора од 30 до 40 година и уводи доживотна казна затвора за најтежа кривична дела.
skupstina srbije poslanici
Фото: Tanjug (S. Radovanović, arhiva)

Доживотна казна је предвиђена за тешко убиство, силовање, обљубу над малолетном особом, трудницом и немоћним лицем, што је у складу с предлогом Фондације „Тијана Јурић“ који је подржало око 160.000 грађана.

Доживотна казна затвора проширена је и на сва друга кривична дела за која је према важећем закону предвиђена казна од 30 до 40 година.

Та дела су убиства представника највиших државних органа, тешка дела против уставног уређења и безбедности Србије, удруживање ради вршења кривичних дела, геноцид, злочин против човечности, ратни злочин против цивилног становништва, ратни злочин против рањеника и болесника, тероризам...

Предвиђено је да осуђеник на доживотни затвор може условно да се отпусти након издржаних 27 година затвора.

У складу с иницијативом Фондације "Тијана Јурић" предвиђено је, међутим, да суд не може отпустити осуђеног за кривична дела одређена том иницијативом - за оне који су осуђени због убиства деце, трудница и немоћних лица.

Предвиђене су и строже казне за повратнике учинилаца кривичних дела.

Пооштравају се казне за злостављање и мучење, насиље у породици, пореску утаја, убијање и злостављање животиња, спречавање службеног лица у вршењу службене радње, напад на службено лице у тренутку вршења службене радње, учествовање у групи која спречава службено лице у вршењу службене радње и насилничко понашање на спортским утакмицама.


Усвојен и Закон о спречавању корупције

Скупштина Србије усвојила је и Закон о спречавању корупције којим се проширују надлежности Агенције за борбу против корупције и њена независност и финансијска самосталност.

Нова законска решења дају права Агенцији да у сваком тренутку може да има увид у рачуне функционера, који, ступајући на дужност, морају да пријаве своје приходе и имовину, као и иимовину својих супружнка, деце, родитеља, браћа и сестара.

Агенција има право на увид у банкарске рачуне функционера, а за остала лица и повезана лица, ако постоји сумња, потребна је њихова сагласност.

Ако постоји сумња да функционер није пријавио своју имовину, односно да оно што је пријавио не одговара стварности, могу да се траже додатне провере.

У случају да функционер ње пријавио стварну имовину, подлеже кривичној одговорности.
Функционер мора да пријави имовину супружника, ванбарачног партнера, малолетне деце и усвојеника.

Ако постоји сумња да имовина није пријављена, агенција може да тражи податке и од повезаних лица, а ту спадају и родитељи, браћа и сестре.

Агенција ће имати шира овлашћења, односно обавезу да поступа по анонимним пријавама, што пре није било могуће.

Врло је јасно прецизирано да функционер мора да одвоји своје поступање као представник органа јавне власти од политичке кампање, односно да средства јавне власти не може да користи у политичкој кампањи.

Агенција је та која треба да контролише да ли функционер то злоупотребљава.


Измене и допуне усклађене су с међународним телом које поставља глобалне стандарде у области борбе против прања новца и борбе против тероризма. 

Уводи се и ново кривично дело - напад на адвокате, што је у складу с предлогом Адвокатске коморе Србије.

Гласању је присуствовао оснивач Фондације "Тијана Јурић" Игор Јурић.

EUR/RSD 117.1627
Најновије вести