Венце су осим амбасадора Француске Жан Луј Фалконија положили и министар спољних послова Ивица Дачић, заменик градоначелника Београда Горан Весић, представници амбасада других земаља, Војске Србије, многобројних удржења...
Амбасадор Францускерекао је је да је пре једног века, а годину дана после Великог рата први пут обележен Дан примирја.
"После четири године патње, смрти, потписани су споразуми о примирју, опсадно стање укинуто, почела је демобилизација, друштвени и политички живот се полако враћа, ратници се враћају кућама и откривају да се Француска током четворогодишњег рата променила, али се променила и Србија која у том периоду прошла кроз разна искушења", казао је амбасадор.
Фалкони је навео да од тада Французи обележавају годишњицу завршетка Великог рата на свим француским гробљима широм света где се окупљају генерације да одају почаст.
Нација се, како каже, сећа оних који су се борили од 1914. до 1918. на свим фронтовима, и на истоку и на западу.
"Не заборављамо проливену крв војника из Африке, Азије, Пацифика, славимо све савезничке народе који су били у истом боју. Уклесана имена мртвих на споменицима нас стално подсећају на вредност, част, храброст, оданост и јунаштво", навео је амбасадор.
Он је навео и да се од 2012. године 11. новембра одаје почаст свим синовима и кћерима Француске који су у новије време зртвовали своје животе током сукоба извршавајући своју дужност.
"На данашњи дан нација одаје поцебну почаст свим војницима који су погинули за Француску и који су се борили за очување наше независности и слободе", рекао је Фалкони.
Амбасадор је навео и да је Србија платила високу цену током Првог светског рата и да је претрпела велике губиткем, а да данас доприноси међународној безбедности учествујући у операцијама у очувању мира.
"Ми то не заборављамо", поручио је амбасадор Француске.
Пре почетка полагања венаца, интониране су химне Француске и Србије, али и песма "Креће се лађа Француска".
Весић је након полагања венца на спомен-обележју на Француском војном гробљу рекао да је Србија претрпела највеће губитке јер је изгубила чак 28 одсто становништва и око 50 одсто мушке популације.
"На данашњи дан се сећамо свих храбрих српских војника и не заборавимо да је Први светски рат почео са циљем да српски народ буде уништен. Аустроугарска монархија је уништење српског народа поставила као циљ, називајући операцију ''Туширање оловом'', чинећи велике злочине посебно у Подрињу где су страдала читава села. Убијани су цивили, жене и деца који нису имали никакве везе са ратовањем. Зачетник тог рата је на крају уништен, али је наша земља платила страшну цену. Сећамо се данас и свих наших савезника, пре свега Француске, Велике Британије, Италије, САД, али и других земаља", рекао је Весић.
Изасланик председника Републике Србије Никола Селаковић положио је данас венац на Споменик незнаном јунаку на Авали, поводом обележавања Дана примирја у Првом светском рату.
У спомен-књигу Селаковић је уписао:
"Голгота Великог рата и ваша победа у њему постали су незаобилазан део српског духа, идентитета и система вредности, као и најсветији пример пожртвовања и љубави према отаџбини. Данас када се Србија уздиже, гради и јача, ваш пример јој удахњује нову снагу и веру у себе. Вечна вам слава бесмртни јунаци".
Дан примирја у Првом светском рату обележава се у читавом свету државним манифестацијама 11. новембра у 11.00 у знак сећања на 11. новембар 1918. године у 11.00 када је на снагу ступило примирје у Првом светском рату.
Република Србија се с поносом и пијететом сећа стотина хиљада цивила и ратника, невино и јуначки пострадалих у борбама за одбрану и ослобођење домовине током четири ратне године (1914-1918).
На гроб Милунке Савић, хероине из Првог светског рата, данас су венце положили представници Демократске странке, а народни посланик Балша Божовић рекао је да тим чином желе да обележе сећање на вредности и личност чије дело и данас инспирише.
Милунка Савић била је симбол отпора, хуманизма и борбе за слободу у Првом светском рату, а Божовић је рекао да је ДС желела да управо данас подсети на свевременски знацај личног примера у колективном сећању и историји.
"Милунка Савић је једна од оних личности која нас учи шта је прави патриотизам, шта је љубав према земљи и шта је љубав према народу, шта је Србија. Прави патриотизам заснован на личном жртвовању и борби за слободу, за разлику од лажнпог патриотизма који нам се сервира од деведесетих", рекао је Божовић додајући да њена борба и њена жртва не смеју никад бити заборављени.
То је, поручио је, начин да вредности за које се борила остану и опстану и у нашем времену и у нашем друштву и да нас воде у нашој борби данас.
Парастосом и полагањем венаца на Спомен-костурницу руских војника на Новом гробљу, данас је обележен Дан примирја у Првом светском рату.
Амбасадор Русије у Србији Александар Боцан-Харченко нагласио је да Спомен-костурница руских војника, али и сви споменици палим борцима, шаљу поруку да смо "дужни да водимо рачуна о поукама Првог светског рата, као и о свим ратовима у Европи и у свету".
"Морамо водити рачуна да сарађујемо на најбољи начин. Ми, тадашњи савезници и тадашњи непријатељи, сада смо партнери. Морамо да постанемо још бољи партнери и да чувамо крхки мир у Европи, да водимо рачуна и да памтимо да је тешко успоставити стабилност, а да се она може брзо срушити", навео је он.
Истакао је да Србија није заборавила Русе погинуле у Првом светском рату и навео да је споменик на Новом гробљу највећи у Европи и да чува сећање и памћење на руске војнике, јунаке, који су погинули на Солунском фронту у Македонији и током одбране Београда.
"Они су штитили Србију и Русију достојанствено и племенито су испуњавали своје савезничке обавезе. Исто тако овај споменик је доказ, симбол неотуђивих веза између Русије и Србије, руског и српског народа. Чим је рат избио Русија и руски људи, без икаквог размишљања, одмах су кренули у рат бранећи Србију", подсетио је он.
Указао је и на поузнату изреку руског руководства у то време "нећемо враћати мач у корице док не ослободимо браћу Србе, Србију, најмлађег и најомиљенијег члана словенске породице".
Један припадник Коњичко-гардијске јединице, који је највероватније обележен на споменику, умирући у Србији рекао је да умире у својој отаџбини, мислећи да су у тешкој ситуацији Русија и Србија неотуђиве.
