"Документ који ћете видети заснован је на слободи протока капитала, робе, услуга и људи, јер људи у нашим земљама заслужују бољи живот и мању незапосленост", рекао је Вучић новинарима, на заједничкој прес конференцији и истакао да је реч о кључним слободама, односно вредностима, које су међународно прихваћене, а промовише их ЕУ.
Истовремено је истакао да ће овај договор осим грађанима бољитак донети и економијама, односно привредама ових земаља.
На наредном састанку, који ће се одржати већ 10. новембра у Охриду, три земље изаћи ће са најконкретнијим мерама, најава је председник Србије.
Вучић је, након састанка са премијерима Албаније и Северне Македоније, Едијом Рамом и Зораном Заевом о укањању баријера за привредну сарадњу, истакао да је договорено да се после напорног рада у ова два дана учесници обрате кратко, не зато што немају шта да кажу, већ да би остала забележена суштина.
„Многи ће наш састанак у Новом Саду, граду познатом по духу толеранције, назвати револуционарним. Ово је био састанак од изузетног значаја за три земље, а за Србију несумњиво“, казао је он.
Оно што је договорено је од велике користи које ће да имају наши грађани у све три земље, јер су уверени да грађани заслужују бољу бољу будућност, виши животни стандард, неупоредуиву нижу стопу неазпослености.
Реформама су земље, како је додао, дошле до извесног стадијумама, а сада на нови начин, кроз успешније регулисање односа заједнички ће деловати ка подизању привреде.
„Циљ је да до краја 2021. направимо услове да уз личну карту пређете све наше границе“, поручио је Вучић подсетивши да са Албанијом немамо још могућност путовања уз личну карту.
Изразио је уверење да ће на следећим састанцима бити договорена та могућност.
„Верујемо да можемо да скратимо чекање камиона на нашим границама, јер по анализи Светске банке 26 милиона сати наши камиону губе на граници. То би била велика уштеда, и имали би већи новац за веће плате“, објаснио је он.
Рекао је да ће се баријере склањати кроз фромирање кластера којим би омогућии лакши прелаз, и олакшали промет роба и људи.
„Са капиталом неће ићи тако једноставно, али сигуран сам да у годинама које долазе можемо и то да променимио. Од педсудног значаја је ово што смо урадили и на конкретан начин се боримо за интересе наших земаља“, рекао је он.
Казао је да се неће морати чекати годину дана на следећи састанак, јер је он договорен да се одржи већ 10. новембра у Охриду, када је планирано да ће три земље изаћи са најонкретнијим мерама.
Вучић је поручио да је жеља да се спусти ниво незапослености за Западном Балкану, која је сада 19,1 одсто.
"Отворени смо за партене из западнобалканске шесторке, али ово смо иницирали и хоћемо да поставимо правила, а шви су добродошли", рекао је Вучић.
Истакао је да су три земље на ЕУ путу и у име Србије изразио очекивање и наду да ће Унија оворити преговоре са Северном Македонијом и Албанијом.
"То је наша нада, очекивање и жеља, али и наша молба и захтев ЕУ, јер су грађани две земље то заслужили", рекао је Вучић и додао да ако овог пута и не буде отварања преговора, то није кривица грађана Северне Македоније и Албаније, већ ЕУ има своје унутрашње разлоге због којих одлука може да буде и другачија.
За нас у региону, подвукао је, најважније је да се бавимо суштинским питањима.
"Ово што радимо и што ћемо да радимо је од апсолутно есенцијалног значајан за наш економски и сваки други напредак", подвукао је председник Србије.
Он се захвалио Рами и Заеву што су провели дан и по у Србији и изразио уверење да ће међусобна сарадња бити све ближа и боља, на добробит грађанима.
"Можете ли да замислите да имамо једно тржиште рада? Повећава се конкурентност, лакше се долази до решења и нема проблема. Ко има радну дозволу у Скопљу, има је у Београду, ко је има у Београду има је у Тирани... То су фантастиочне ствари, ако то успемо да решимо... А, план је да решимо до 2021. године", рекао је Вучић.
Премијер Албаније Еди Рама поручио је после трилатералног састанка да је региону очајнички потребно да иде напред и да је иницијатива, названа, иначе, "мали Шенген", отворена за све на Западном Балкану.
"Ово није састанак који се изненада десио и ја бих желео да вама појасним да он нема за циљ никакве ексклузивности, напротив, то је корак који је предузет да би се обезбедио опште инклузивни процес и у декларацији можете да прочитате да ми говоримо о шесторки са Западног Балкана током целог текста", истакао је Рама.
Рама је рекао да отворена питања која постоје у самом срцу региона не би требало да спрече стране да се "сложе да се не слажу око неких питања", као и да се договоре око онога што се тиче свих грађана.
Рама је на конференцији након састанака захвалио председнику Србије Александру Вучићу и премијеру Зорану Заеву на састанку, за који је рекао да је драгоцен и да ће имати значајан исход.
Он је рекао да су се председници договорили да подрже принципе заједничке декларације, чији наслов, како је рекао, говори све, а то је спровођење четири фундаменталне слободе ЕУ на регион Западног Балкана.
Рама је рекао да све земље морају да ураде више ради својих грађана и на добробит слободног кретања људи, роба и услуга, као и капитала на овој територији.
"Довољно је само да вам кажем један пример да схватите колико нам је очајнички потребно да идемо ка напред, а то је 26 милона сати чекања које се потроше на граничним прелазима", истакао је Рама.
Рама је подсетио да су се 2017. године на састанаку Берлинског процеса у Трсту договорен акциони план за регионалну економску област, али да се две године након тога није десило довољно ствари које би биле преточене у економски раст, више интеракције и већу интеграцију.
"Од суштинског значаја је циљ који нас је окупио у овом формату и да идемо напред на жустрији начин, са бољом координцијом, да би ти процеси који су стављени на папир били одобрени више него једном. Хајде да ово други не раде за нас", рекао је Рама.
Он је на крају излагања подсетио и на једну албанску пословицу:
"Само онај ко поседује неке ствари он их и спроводи у дело".
Зоран Заев је поручио је да се заједно са Србијом и Албанијом покреће иницијатива о јачем регионалном повезивању и шаље порука да политички односи у региону постају једноставнији, да Балкан више није буре барута, већ регион мира, стабилности и економског развоја, 21. века, посвећен бољем животу.
Уверен је да ће уз помоћ ове иницијативе регион бити више поштован, конкурентнији у свету и привлачнији и гарђанима Балкана да остану и живе у региону, и страним инвеститорима да праве планове на основу широког опсега наших ресурса.
"Имамо доста потенцијала које можемо да искористимо, а тако ћемо стећи и више поштовања и од ЕУ", рекао је он.
Он је позвао и друге са Балкана да се прикључе иницијативи јер је, како каже, Балкан инспирација за унапређење сарадње.
