Ванредна седница претходно је одржана половином феберуара и протекла је уз бојкот дела опозиције, коју предводи Савез за Србију.
С друге стране, поједине опозиционе партије доставиле су своје предлоге за допуну дневног реда, о којима ће се посланици изјаснити на старту седнице. Тако је Лига социјалдемократа Војводине предложила да парламент усвоји Предлог резолуције Народне скупштине о Војводини и Предлог закона о финансирању АП Војводине у којима се, како је образложено, захтева и промена Устава. И председник ЛДП-а Чедомир Јовановић упутио је Скупштини пакет закона о правима ЛГБТ особа у Србији.
Из ЛСВ-а наводе да, пошто је рок за регулисање питања финансирања надлежности Војводине истекао 31. децембра 2008, Ненад Чанак, Олена Папуга и Нада Лазић су затражили да Скупштина о тим документима расправља по хитном поступку. Они очекују да ће се та два документа наћи на једној од седница редовног заседања у марту. Предложеним законом предвиђа се и формирање пореске управе Војводине, као дела пореског система Србије. Буyет Војводине, сматрају, треба да износи најмање седам одсто, у односу на буyет Србије. Основицу за утврђивање војвођанског буyета представљала би укупна висина расхода и издатака планираних републичком касом. Три седмине буyета Покрајине, по слову тог закона, користиле би се за капитална улагања.
У предложеној резолуцији се каже да Војводина не сме бити сведена на положај региона којем ће централна власт преносити права и обавезе по нахођењу актуелне политичке већине. „Намера резолуције је да подвуче неотуђиво право грађана Војводине да равноправно с грађанима целе Србије одлучују о свом положају. У резолуцији се, између осталог, каже да грађани Војводине траже промену Устава да би поставили основе за изградњу Србије као савремене демократске државе, да би се власт децентрализовала и Војводина остварила пуну аутономију”, појашњавају лигаши.
Председница Скупштине предложила је да Срђан Смиљанић буде изабран за генералног секретара парламента. Он је и иначе већ годину вршилац дужности те функције.
Бивша секретарка Светислава Булајић смењена је 9. марта прошле године, на предлог Маје Гојковић. Агенција за борбу против корупције раније је доставила председници Скупштине предлог за разрешење Светиславе Булајић због тога што је противзаконито себе упућивала на службена путовања у иностранство и наплаћивала дневнице, али и обрачунавала прековремени рад.
У пакету закона које је предложио ЛДП су закон о регистрованим истополним заједницама, о родном идентитету и измене и допуне Породичног закона.
„Тим законима би, осим регистровања истополних заједница и признавања правних последица промене пола, било омогућено и да партнери у истополним заједницама усвајају децу”, наводи се у саопштењу, и додаје да је „доста кукавичлука који годинама спречава доношење закона који ће људима дати шансу за нормалан живот, а српско друштво определити као модерно, грађанско и европско”. ЛДП је казао да је дискриминација и хомофобија у српском друштву на „неприхватљиво високом нивоу” и да смо „сведоци насиља и мржње у јавном простору и хомофобије према јавним личностима и да је ситуација далеко тежа онима који нису на функцији, нису заштићени од јавности или немају мрежу подршке”. ЛДП је казао да „нико нема штету од доношења таквих законских решења” и да „никоме живот сутра неће бити лошији када се ти закони усвоје”.
Самостални посланик Миладин Шеварлић предложио је да парламент образује анкетни одбор ради утврђивања чињеница, околности и одговорности у вези с пословањем компаније „Тенис” и давања првенства закупа земљишта тој компанији.
За сада је председница парламента у дневни ред уврстила само предлоге Владе, међу којима је и закон о Централном регистру становништва. Предлогом закона су таксативно набројане изворне евиденције из којих ће преносити подаци у ЦРС. Реч је о евиденцији о матичним бројевима, држављанству, регистру матичних књига, евиденцији боравишта и пребивалишта, личним картама, путним исправама. Исто тако, у ЦРС-у ће се наћи подаци из евиденције пореских обвезника, странаца, тражилаца азила, избеглица из бивших република СФРЈ… Предвиђено је да тај закон почне да се примењује од 1. септембра наредне године.
Очекује ће да ће доста пажње изазвати предложене измене Закона о безбедности хране. Наиме, у члану 5уводи се тачка 6, у којој се наводи да се „храном сматра” и „генетички модификована храна и генетички модификована храна за животиње и храна за животиње добијена од генетички модификованих организама у складу с посебним прописом”. Поједине опозиционе странке, попут ЂБ-а и ДШ-а, у својим саопштењима оптужиле су Владу да на тај начин жели да „на мала врата” уведе ГМО храну, што из Владе негирају.
С. Станковић
