ИЗ КИКИНДЕ ДО ДЕБИЈА ЗА „ОРЛОВЕ“ – Огњен Угрешић на Пиксијевом списку: Осећај је феноменалан
Србију у септембарском циклусу квалификација очекују две веома важне и захтевне утакмице против Летоније и Енглеске.
Једино ново име на списку селектора Драгана Стојковића је млади Огњен Угрешић. У недавном интервјуу, после позива селектора „орлова“, рекао је да није свестан шта му се дешава и да ће бити свестан тек када закорачи у Спортски центар у Старој Пазови.
– Искрено, полако постајем свестан, осећај је феноменалан, само кад помислим са којим играчима ћу да тренирам – искрен је Огњен Угрешић кога је током конференције за медије похвалио и селектор Стојковић, уз напомену да његов клуб ове године није имао среће на европској сцени. – Упознали смо се, разговарали и сагласили да нисмо били ни мало миљеници среће.
Не крије Угрешић осећај када је добио позив у најбољи национални тим.
– Посебан осећај, добити позив у репрезентацију са само 19 година, огромна је привилегија, велики стимуланс за дане који долазе. Веома сам срећан и трудићу се да напорно радим.
Кикинда је српском фудбалу подарила Младена Крстајића, сада на самом почетку каријере Огњена Угрешића кога је позив затекао управо у кафићу бившег репрезентативца.
– Истина је, седео сам са породицом у кафићу Крстајића када сам сазнао да сам добио позив. Невероватно заиста, ето као игра судбине. Не, нисмо се видели да би разговарали о томе, тата га познаје, нисмо се још упознали. И породици је још све чудно, нису ни они свесни колико све ово значи, све се некако брзо дешава, али биће и они свесни – каће уз осмех Огњен Угрешић.
Огњенов отац је био некад либеро, колико помаже саветима младом нападачу.
– Помаже ми цео живот, слушам га и упијам савете. Ко је био срећнији због позива, Вања Драгојевић или ја? Најбољи смо другари, знам да му је драго, нема ту љубоморе, али свакако сам ја био срећнији.
Селектор је на конференци за медије рекао да је забрањено ових дана говорити о Енглеској, у фокусу је меч у Риги са Летонијом.
– Да, важно је да пажња и фокус буду на првој наредној утакмици, сада је то Летонија. Не треба ићи далеко, желимо победу у Риги и само о томе треба размишљати. Биће тешко, одавно нема лаких утакмица, али мотив је огроман, играмо за своју земљу.
Навијамо за кошаркаше
У Летонији је тренутно кошаркашка репрезентација, прилика да се упути подршка на путу до финала и златне медаље.
– Навијамо сви за њих, верујем да ће они бити уз нас, сви желимо исто. Да славе они, да славимо ми. Било би лепо.
Мало да се дотакнемо и меча са Енглеском. У Београд долази једна од најбољих селекција на свету.
– Нема сумње да је то велики спектакл, велики противник. Биће то много тежак меч. Имаћемо уз нас пун стадион, одличну атмосферу. Али оставимо сада Енглезе по страни, имаћемо довољно времена да се посветимо том мечу. Летонија је у глави.
Мађари нису били у опцији
Писало се да и Мађари желе да виде Угрешића у репрезентацији, да ли је некад постојала дилема?
– Никада. Играо сам за млађе категорије Србије, нисам размишљао о другој солуцији. И срећан сам.
Није Огњен први од млађих играча који су се нашли на списку А репрезентације коме је постављено занимљиво питање: коме се условно речено највише радује у репрезентацији, да ли му је можда неко био узор.
– Од свих играча, познајем само Николу Штулића, али морам бити искрен, драго ми је што ћу сада упознати Митровића и Влаховића које сам пратио док су били у Партизану и касније после одласка из Хумске. Отац чак има и слику са Душаном док је био још клинац, предвиђао му је велику каријеру. И био у праву.
Позив у најбољу репрезентацију доноси још веће самопоуздање, не крије то ни Огњен Угрешић.
– Као што победе на међународној сцени, али и у првенству, много значе у неком сазревању младих играча, тако и овај позив доноси срећу и даје огроман мотив да напорно радимо и напредујемо.
На крају сећање на неки почетак и тренутак када је једна фудбалска легенда видела талентованог дечака.
– Био је то Моца Вукотић, гледао ме је и видео неке потезе који су му се допали. Уследио је позив који се не одбија. Ненад Стојаковић ме је касније у омладинцима пребацио на предњег везног, до тада сам играо задњег везног. У напредовању ми је помогао и Срђан Благојевић, дао ми шансу у првом тиму.
Омиљени гол
На крају, који гол му је до сада дражи, у клупском дресу против АЕК-а или у дресу омладинске репрезентације против Хрватске.
– Драга су ми оба, али против Хрватске је било у омладинском узрасту, у првом кругу квалификација у Карловцу, а против Кипрана у сениорској конкуренцији. Можда ће ми једног бити најдражи неки гол у репрезентацији, али сада је то гол против АЕК-а, јер о томе сам сањао, гол у дресу Партизана пред пуним стадионом. Сада ми је сан да то учиним у дресу репрезентације Србије – искрен је Огњен Угрешић, дебитант у дресу најбоље репрезентације Србије.
