ДАН КАДА СУ СРПСКЕ КРАЉИЦЕ ПОД ОБРУЧИМА ИСПИСАЛЕ ИСТОРИЈУ: Десет година од првог злата наших кошаркашица

На Европском првенству 2015. године у Будимпешти освојиле су шампионску титулу и окитиле се првим, историјским златом у српској и југословенској женској кошарци!

– Шест година касније овакав подвиг су Српкиње поновиле и на ЕП у Валенсији (27. јуна 2021. године), али овом приликом се, због јубилеја и свеопштег значаја, осврћемо на незабораван резултат, остварен пре деценију у Мађарској. Дакле, 10 година поноса је иза нас, са узбуђењем и дивљењем памтимо шампионски јуриш изабраница селекторке Марине Маљковић. Претходно је пост трајао предуго, последњу медаљу је освојила репрезентација Југославије 1991. године, сребро на ЕП у Израелу – наводи Кошаркашки савез Србије. 

Данас премотавамо филм, крећемо од прве рунде Евробаскета 2015. у Сомбатељу, па наставка у Ђеру, до сензационалне завршнице у Будимпешти… У Сомбатељу нашу експедицију није омео ни потцењивачки третман од стране организатора и домаћина ЕП, смештај у неусловном хотелу и покушај превоза дотрајалим градским аутобусом из Ђера за Будимпешту. Међутим, показало се да је принудна изолација у Сомбатељу, у амбијенту лепе природе, ипак, пријала будућим шампионкама.

Пут до трона је изгледао као у најлепшим сновима… У првом колу првенства, у групи Ц, Српкиње су релативно лако савладале селекцију Летоније (76:60), затим, у другом још лакше Хрватску (89:72), у трећем декласирале Велику Британију (76:54), а онда је уследио хладан туш, тежак пораз од Рускиња (53:77).

Ипак, то није деморалисало наше најбоље сениорке, са великим мотивом и у изванредној атмосфери ишчекивале су другу фазу ЕП у Ђеру и мечеве за искупљење. Да оправдају очекивања, о којима се само шушкало у кошаркашким круговима. У Ђеру, у оквиру групе Ф, Србија је после велике борбе најпре поразила Словачку (76:74), затим као стари муштерија поклекла у дуелу са Шпанијом (80:91), али и доживела несрећан пораз од Литваније (72:73).

Постојао је страх да се не догоде пехови са прошлих првенстава, када је Српкињама за длаку измицало одличје, али наше девојке су се разгоропадиле у одсудним моментима у завршном делу ЕП у Будимпешти. Најпре су у четвртфиналу вратиле дуг старом дужнику, Турској (75:63), затим у полуфиналу, у мечу за инфаркт, победиле репрезентацију Белорусије (74:72).

Те вечери, са медаљом у џепу, Српкиње су званично постале краљице под обручима. Блистале су круне и осмеси, севали су блицеви, а задивљена публика у будимпештанској „Ласло Пап Арени“ аплаудирала је српским и сутрадан, европским краљицама. У спектакуларном финалу пред 5.000 гледалаца и мноштвом пристиглих навијача и представника медија из Србије, наше краљице су покориле моћни тим Француске – 76:68 (15:22, 18:10, 20:17, 23:19).

Бриљирала је Ана Дабовић са 25 поена и 3 асистенције, уз њу чудесна Соња Васић (тада Петровић) са 22 коша и 7 ухваћених лопти и две асистенције,  а у тренуцима одлуке, Данијел Пејџ је убацила 12 поена и додала 8 скокова и Јелена Брукс (тада Миловановић) веома важних 5 поена и 5 скокова. И све остале српске грације су биле на висини задатка.

Свако ко је на било који начин учествовао у том походу, на дугом, лепом, краљевском путовању, препознаће се у овој причи. И сваком иду заслуге. Наравно, највеће непосредним „извођачима радовима“, златној генерацији девојака, коју је лансирала селекторка Марина Маљковић, уз подршку КСС, тадашњег председника Драгана Ђиласа и Ане Јоковић, потпредседнице Савеза задужене за женску кошарку.

Успеси ове импресивне селекције су почели 2011. године на квалификацијама за ЕП 2013, на којем је освојено сјајно четврто место и изборено учешће на СП, где су Српкиње задивиле планету мајсторијама (недостајало им је среће и објективније суђење за бољи пласман од осмог места), па све до славног ЕП 2015, одакле су са златном визом одлетеле у Рио на ОИ, по бронзу, а исто одличје освојиле и на ЕП 2019. године у Београду… И овериле злато на ЕП у Валенсији 2021. године.

Сјајне играчице, мудро вођене и максимално мотивисане, кроз сва та искушења, стасавале су у вансеријске. Споменућемо маестралну Соњу Васић, која је, поткована невероватним знањем и талентом, као локомотива вукла наш тим кроз искушења до највишег степеника на победничком постољу на ЕП 2015.

Затим, Ану Дабовић, МВП тог првенства и званично најбољу играчицу Србије за ту годину. У маниру најбољих „експлодирала“ је када је било најпотребније и далекометном паљбом бацила моћне ривалке на колена, посебно Францускиње у финалу.

Наравно, овај тандем ништа не би постигао без врхунског мајсторства Јелене Брукс, које је било превага на свим утакмицама и фанатизма свих осталих играчица. Капитена Милице Дабовић, Данијел Пејџ, Невене Јовановић, Саше Чађо, Тамаре Радочај, Дајане Бутулије, Тијане Ајдуковић, Саре Крњић, Кристине Топузовић. Све су биле дежурни џокери… Ништа их није поколебало, храбро су газиле на терену.

Поред најбоље играчице шамионата, Ане Дабовић, у идеалној петорци ЕП нашле су се: Соња Петровић (Србија), Сандрин Груда и Жаклин Јакубу (Француска) и Алба Торенс (Шпанија). У борби за треће место Шпанија је убедљиво савладала Белорусију – 74:58.

Наравно, круна свега је био величанствен дочек у Београду, испред чувеног балкона Скупштине Града, а колико је славље било спонтано сведочи и број навијача, којима су златне девојке успут отпоздрављале из отвореног аутобуса. Будимпештанско злато остаје у аналима да се о њему чита и прича. О незаборавној шампионској фешти у Пешти…