ИНТЕРВЈУ - ДОМИНИК ДЕРИВУ, ФИДЕ ПРЕДАВАЧ: Шах је најинклузивнији спорт на свету

То су и они који своје знање несебично деле, како би што више људи било образовано и уживало у игри на 64 поља. 

Све ово, и више од тога, је искусни међународни судија Доминик Дериву из Француске. Он је био присутан на скоро свим важнијим турнирима који су се одиграли у нашој земљи овог лета, помагао где је било потребно, промовисао древну игру, држао семинар за ФИДЕ судије, био фотограф на Олимпијади за особе са оштећењем вида. Дериву је и члан комисије ФИДЕ за особе са инвалидитетом, предавач и прави заљубљеник у шах.

Које су вам најраније и најдраже шаховске успомене?

– Прва успомена ми је у вези са турниром за младе различитих школа једне мале области око мог родног града. Имао сам 12 година, и научио сам да играм само неколико месеци раније. Дошао сам кући са трофејом. Пехари и медаље су важни за младе играче. Као играч, могао бих бирати између мојих најбољих партија против титулисаних играча, или најбољих резултата мог тима, када сам играо лиге. Као судија, то би могло бити када сам судио најбољим играчима света. Међутим, тешко је одабрати. У свету шаха сам већ 40 година, па волим да кажем да је то претходни турнир, али га следећи већ замени. За сада је то Европско првенство за младе у убрзаном и брзопотезном шаху у Солуну.

Како бисте упоредили развој младих талената у Француској сада у односу на период када сте ви били њихових година?

– Од мог детињства је шах постао спорт, и, уз подршку Националне образовне институције, много деце се упознало са игром. Пре пет година је Француска шаховска федерација саградила „Француску шаховску школу“ да пронађе младе таленте, и да их тренира.

Какво је ваше мишљење о дигитализацији у шаху, растућој популарности краћих временских контрола и Фишер рандома (шах 960)?

– Дигитализација доноси нове играче, нове заинтересоване људе, омогућује свима да играју било када. Информације се лако могу наћи како би се нечија игра унапредила. Међутим, када такви играчи седну за праву таблу види се да се неке ствари не могу научити онлајн, без правих противника. Свуда се виде турнири, који добијају нове такмичаре, где учествују и нови „ковид-играчи“. Брже временске контроле су популарније јер је лакше наћи времена за такве турнире и уз то се и забавити. На високом нивоу, шах може бити спектакуларан и интересантан за ТВ, медије, итд. Шах је и даље довољно компликован да класичан начин почетка партије остане занимљив за 99% људи и наредних стотинак година. За мене је Фишер рандом само подваријанта, занимљива само са најбољим играчима. Такви турнири су више шоу за ТВ, него спорт.

Ипак, сматрам да Србија није довољно развила шах у школама да би почела масовни развој међу младима.

Како сте одлучили да постанете судија и организатор? 

– Касно сам почео да играм, и убрзо сам схватио да више уживам у самом учешћу у свету шаха, него да сам фокусиран само на резултат својих партија. Као играч, брзо сам постао капитен, па и менаџер свог клуба. Уследиле су функције на регионалном, па државном, и затим међународном нивоу. Истовремено сам започео и курс за судије, прво на националном нивоу, док нисам постао члан Француске судијске комисије. На међународном нивоу сам од како сам постао први француски ФИДЕ судија, 2005. године, и на крају, ФИДЕ предавач.

Често сте у Србији. Можете ли упоредити шаховску сцену овде са шаховски развијенијим државама? Шта вас је највише изненадило?

– Тешко је имати став када се упоређује са Француском. Наравно, Србија има дугу шаховску историју, и турнирски играчи су теоретски утемељенији, вероватно због тренера и метода тренирања из доба велике Југославије. Ипак, национална сцена је веома лимитирана, вероватно због броја становника, а то доводи до недостатка различитих такмичења на националном нивоу. Даље, шах свакако има статус спорта међу људима. Ипак, сматрам да Србија није довољно развила шах у школама да би почела масовни развој међу младима. Као Француз из централизоване земље, имам потешкоћа да схватим како ради српска администрација међу различитим деловима (ШСС, Војводина, Београд, Централна Србија...) и не само на шаховском нивоу. 

Члан сте и Комисије за играче са инвалидитетом. Можете ли објаснити вашу улогу, и зашто је инклузија важна у шаху?

– Члан сам ове Комисије од како ју је ФИДЕ основала. Радимо на већој спортској препознатљивости ових играча. До сада је свака врста инвалидитета имала своју организацију (ИБЦА за слепе и слабовиде, ИЦЦД за особе са оштећењем слуха, ИПЦА за особе се физичким инвалидтетом). Ова комисија организује и Олимпијаде за све играче са инвалидитетом (прва је била у Београду 2023, па у Астани у октобру ове године). Ови играчи доказују да је шах вероватно најинклузивнији спорт на свету. Играју га и мушкарци и жене, од пет до 105 година, са и без инвалидитета, људи било где на свету се могу срести за шаховском таблом, и свако има шансу да победи – то је универзалност шаха.

Као неко ко много путује, сигурно сте имали пуно авантура. Можете ли поделити неке од својих омиљених анегдота са нама?

– Иако суђење води на различита места, свима који су заинтересовани бих препоручио да узму неколико дана да боље упознају државу домаћина. Када турнир почне, ретко се има времена за то, сем за околину смештаја и простора за игру. Међународна такмичења су и шанса да упознате судије из свих делова света и повежете се, То је право значење мотоа ФИДЕ (Gens una sumus) за већину играча на планети. Волим да идем на турнире, јер знам да ћу упознати нове играче и пријатеље.