Како преноси ЦНН, у првим окрузима у Индијани и Кентакију који су пријавили резултате, убедљиво води Трамп. У овим местима, иначе, Трамп је још убедљивије победио 2016. па је овакав резултат и био очекиван.
Према првим незваничним резултатима за Индијану, Трамп има 68,3, а Бајден 29,7 посто. Она, иначе, носи 11 електорских гласова. У Кентакију - Трамп је на 65,7% а Бајден на 32,7%.
Гувернер Вермонта Фил Скот први је републикански гувернер који је јавно признао да је на председничким изборима у САД данас гласао за демократског кандидата Џоа Бајдена.
"Као што знате, нисам подржавао председника (Доналда) Трампа. Нисам хтео да гласам за њега. А онда сам дошао да закључка да није довољно само да не гласам. Морао сам да гласам против", рекао је Скот новинарима.
Он је рекао да "ставља земљу изнад партије", што, како објашњава, није било лако, преноси АП.
Неколико актуелних републиканских гувернера најавило је да неће гласати за Трампа, али су рекли да неће гласати ни за Бајдена.
Нешто раније анкета Њујорк Тајмса је показала да Џозеф Бајден има очигледну предност над Доналдом Трампом у четири најважније "свинг" државе у којој су учествовали и они бирачи који нису изашли на изборе 2016. године и који, према писању листа, сада излазе у великом броју да гласају, углавном за демократе.
Бајден је према тој анкети испред Трампа у Висконсину и Пенсилванији, као и у државама Сун Белт на Флориди и Аризони.
Бајденова предност је најизраженија у Висконсину, где је разлика између њега и Трампа 11 процената. Бајден, како се наводи, има подршку 52 одсто бирача у тој држави, а Трамп 41 одсто.
На раном гласању за председничке изборе у САД гласало је скоро 102 милиона Американаца, што је 48 одсто уписаних бирача, односно 73 одсто укупно изашлих бирача на претходним изборима 2016. године, преноси АП.
У неколико држава, укључујући Тексас и Аризону, одзив пре Изборног дана већ је премашио укупан одзив на изборима пре четири године.
Право на рано гласање, било лично било путем мејла ове године је искористио велики број Американаца пре свега из страха од ширења корона вируса на биралиштима.
Одзив бирача велик је и на дан избора, а грађани стрпљиво чекају у редовима испред биралишта како би гласали на најнеизвеснијим изборима у САД, преноси Ројтерс.
У Њујорку се редови протежу и по неколико блокова, али на многим бирачким местима у земљи нема пуно људи што посматрачи тумаче ранијим изласком на гласање.
Епидемија корона вируса и економија, најважнија су питања за више од половине америчких бирача на данашњим председничким изборима у САД, показује излазна анкета на изборима фирме Едисон, јавља Ројтерс.
Како се наводи, двоје од 10 бирача на прво место по важности ставља епидемију корона вируса приликом избора новог председника.
Економију на прво место приликом избора ставља 30 одсто Американаца.
Едисон, који, како наводи Ројтерс, прикупља податке излазне податке са биралишта и најновије изборне резултате за Национални изборни медијски пул, такође наводи да 40 одсто грађана САД сматра да се земља није добро суочила са епидемијом корона вируса.
Према овој анкети, половина бирача каже да им је важније да се сузбије епидемија, чак и ако то штети економији.
Декан Америчког колеџа у Каиру и доскорашњи декан међународних студија на Бард колеџу у Њујорку Џејмс Катерер каже да спољна политика САД није толико битна тема током кампање на председничким изборима у САД, али истовремено наглашава да ће начин функционисања америчких институција који се баве спољном политиком умногоме зависити од тога да ли ће победити Доналд Трамп или Џозеф Бајден.
"Иако многе земље, укључујући и Србију посвечују пажњу на америчке изборе за председника то не значи да је она битна током кампање у процесу скупљања гласова", рекао је Катерер у онлајн програму праћења изборне ноћи за председника САД који организује Центар за друштвени дијалог и регионалне инцијативе.
Он је додао да се то видело у свим претходним изборним циклусима за председника САД, односно у начину на коме се председнички кандидати боре за гласове где спољнополитичка питања нису толико битна.
Ипак он је нагласио да су ови избори битни је проблеми који су постојали 2016. године и даље су испред америчких бирача и света.
"Проблем миграције и даље је и локално америчко, али и глобално питање. Мексичка граница креира фрустрације са обе стране границе. Тежи се да се пронађе ефективна политика, али Трамп се заложио за изградњу зида, док Демократи желе слободно кретање са обе стране границе", каже Катерер.
С друге стране, додаје он, по први пут је видео америчко-канадску границу затворену, уз нагласак да су трговински односи са Канадом веома битне за САД.
"Од тога какве ставове имају Бајден и Трамп по питању миграције зависиће колико ће гласова добити у појединим земљама", каже Катерер и додаје да су амерички избори сложен процес у коме симултано се одвијају избори у 50 држава и једног дистрикта.
Када је реч о начину владања актуелног председника Доналда Трампа Катерер каже да је то човек који себе види као "човек који склапа уговоре", те да то није само његов лични стил, већ и начин његовог владања који је ове четири године "бајпасирао" државне институције САД, посебно оне које се баве спољном политиком.
Тако, када је реч о НАТО, Катерер подсећа да су се сви претходни амерички председници бунили око начина финансирања НАТО, али, како наглашава, Трамп је поставио отворено питање зашто НАТО постоји, зашто је потребан у наредним деценијама и шта он доприноси САД, Европи, али и остатку света.
Како је казао, Трампова администрација је водила "веома ниске" односе са савезницима.
"Веома је важно ко ће победити због разлике Демократе и Републиканаца, а поготово Трампове администрације у начину управљања институцијама који су кључни у спровођењу спољне политике САД, а посебно Стејт департмента, војске, али и бројних обавештајних институција", каже Катерер и додаје да ће од победника зависити природа и улога ових институција.
Трамп је, додаје он, током ових четири година изражавао велику фрустрацију према овим институцијама, укључујући и према америчкој војсци, иако је говорио да је подржава.
"А то су заправо институције које су водели спољну политику САД око 1947. године", наглашава Катерер.
Поставља се питање, каже он, ако победи Трамп на чему ће се темељити институције САД који се баве спољном политиком у 2024. години.
С друге стране, шта ће бити са институцијама ако победи Бајден јер он не може се врати назад пре 2016. године.
"Потребна је ревизија спољнополитичке службе САД, а не враћање у деведесете", оцењује Катерер.
Такође он је додао да је битно ко ће победити јер, како објашњава, странка која ће победити касније ће победити и на изборима за амерички Конгрес.
"Битно је ко ће победити јер победник узима све. Битно је која странка ће имати контролу касније и над америчким Конгресом", закључује Катерер.
Дејан Јовић, професор на Факултету политичких наука у Загребу, изјавио је вечерас да Балкан неће бити на врху листе интереса будућег председника САД, без обзира ко победи, иако су и Доналд Трамп и Џо Бајден на известан начин били укључени у балканска питања.
Он је у онлајн програму праћења изборне ноћи за председника САД, напоменуо да споразум из Вашингтона између Београда и Приштина има потенцијал, али је оценио да се он може а и не мора искористити.
Јовић је подсетио да је Бајден политички ветеран, повезан са Клинтоновом и Обамином администрацијом на коју се на Балкану гледа с пуно страсти, јер је некима донела лоше, а некима добро, иако не нолико колко су очекивали.
"У случају Косова, 1999. година није завршила с решењем проблема, то је недовршени посао у којем су своје прсте имали и републиканци", каже Јовић и подсећа да је када је Косово прогласило једнострано независност 2008. године на власти била администрација Џорџа Буша.
Када је реч о Трампу, споразум из Вашингтон је показао да има неки интерес за Балкан, и тај споразум ипак има неки потенцијал, који се може а и не мора искористити, сматра Јовић.
"Отварање Вашингтона за Србију има неки могућ потенцијал да ли ће бити искоришћен или не, то је сада тешко рећи али може бити ако се карте одиграју паметно и ако буде мало више среће", рекао је Јовић.
Додао је да чак ни не мисли да је кључно питање ко ће бити амерички председник јер му изгледа да укључивање Израела у ту причу и нека врста бликсоисточнизације балканске политике, колкио год нам на први поглед изгледало неприхватљиво, даје неки потенцијал за континуитет.
"Чак иако Трамп оде с власти, Србија је с овим споразумом направила неке уступке Израелу и има право да очекује да већи интерес или склоност Израела за њену позицију у балканским односима", истиче Јовић.
Према његовим речима, важно је да се сви актери у балканској политиици осигурају јер ако дође до неких промена у глобалним односима, онда је "добро је осигурати се и не бити изолован".
"У том смислу овде су врата донекле отворена", рекао је Јовић.
Иако је, каже, свестан да Трамп не зна пуно о Балкану, он није направио ништа лоше што у низу озбиљних стратешких одлука које нису биле корисне актерима, то је само по себи нека шанса.
Вишечасвно онлајн праћење изборне ноћи организовао је Центар за друштвени дијалог и регионалне иницијативе, у сарадњи са Амбасадом САД у Србији и Балканским фондом за демократију, а уз медијско партнерство агенције Танјуг.
