Нису само холесторол и животни стилови кривци! ОВО ЈЕ ГЛАВНИ ОКИДАЧ ЗА СРЧАНИ УДАР Научници открили: Скривени су и неактивни деценијама
Научници из Финске и Велике Британије открили су да скривени бактеријски биофилмови унутар артеријских плакова могу остати неактивни деценијама, заштићени од имуног система, све док их вирусна инфекција или неки други спољашњи окидач не активира.
Једном када се пробуде, бактерије изазивају упалу, пуцају артеријске плакове и узрокују блокаде које доводе до срчаног удара.
Срчани удари можда нису само узроковани холестеролом, већ могу бити изазвани скривеним бактеријским биофилмовима који се пробуде након вирусних инфекција. Ово откриће би могло да трансформише превенцију и лечење, чак и да доведе до вакцина против срчаних болести.
Пионирска студија истраживача из Финске и Велике Британије први пут је показала да инфаркт миокарда може настати услед заразне болести.
Ово откриће доводи у питање конвенционално разумевање патогенезе инфаркта миокарда и отвара нове путеве за лечење, дијагностику, па чак и развој вакцина.
Наука потврђује
Налази су потврђени развојем антитела која су открила присуство биофилмова у артеријама. Код инфаркта миокарда уочене су бактерије ослобођене из тих биофилмова, на које је имуни систем реаговао изазивајући упалу и пуцање плака богатог холестеролом.
Према недавно објављеном истраживању, инфекција може изазвати инфаркт миокарда. Користећи низ напредних методологија, истраживање је открило да код коронарне артеријске болести, атеросклеротске плакове који садрже холестерол могу садржати желатинозан, асимптоматски биофилм који бактерије формирају током година или чак деценија.
Успаване бактерије унутар биофилма остају заштићене и од имуног система пацијента и од антибиотика јер не могу да продру кроз матрицу биофилма.
Отвара се пут ка вакцини против срчаног удара
Ова запажања отварају пут развоју нових дијагностичких и терапијских стратегија за инфаркт миокарда. Штавише, она унапређују могућност превенције коронарне артеријске болести и инфаркта миокарда вакцинацијом.
Вирусна инфекција или неки други спољашњи окидач могу активирати биофилм, што доводи до пролиферације бактерија и инфламаторног одговора. Упала може изазвати руптуру фиброзног поклопца плака, што резултира стварањем тромба и на крају инфарктом миокарда.
Професор Пека Кархунен, који је водио студију, напомиње да се до сада претпостављало да догађаје који доводе до коронарне артеријске болести покреће само оксидовани липопротеин ниске густине (ЛДЛ), који тело препознаје као страну структуру, пише Курир.
Укљученост бактерија у коронарну артеријску болест се дуго сумњала, али су недостајали директни и убедљиви докази. Наша студија је показала присуство генетског материјала – ДНК – из неколико оралних бактерија унутар атеросклеротских плакова - објашњава Кархунен.
Студију су спровели универзитети у Тампереу и Оулуу, Фински институт за здравље и добробит и Универзитет у Оксфорду.
