Не волимо поделу на источне и западне државе ЕУ
Чланице Вишеградске групе (В4), Чешка Република, Мађарска, Пољска и Словачка су од сарадње у тој групацији протеклих 25 година имале многе добити, изјавила је Ивана Хлавсова, амбасадорка Чешке у Србији.
Амбасадорка Хлавсова је у интервјуу за “Дневник” поводом јубилеја формирања В4, истакла да су захваљујући доброј регионалној сарадњи остварени главни политички приоритети – четири земље су ступиле у Северноатлантски савез и у Европску унију, са добрим имиyом да успешно сарађују, мада понекад нису имале исте интересе.
На нивоу друштва и грађана, сарадња унутар В4 је допринела узајамном отклањању баријера које су некада постојале. Чланице су зближене на многим нивоима, не само државном, већ у областима образовања, културе, локалних средина, науке и другим, приметила је амбасадорка Чешке, земље која је током годину дана, до јула 2016. председава В4.
– Сарадња у В4 никада није била заснована на постојању формалних институција. До данас В4 нема никакав центар, нити секретаријат, већ само ротирајуће председништво. То није међународна организација, већ се ради о неформалној сарадњи земаља које су установиле да имају неке заједничке циљеве – наводи амбасадорка Хлавсова.
Који су главни циљеви садашњег чешког председавања В4?
– Као приоритете истакли смо теме које су, пре свега, послови унутар ЕУ. Тема која превазилази границе ЕУ је енергетика. Настојимо да сарађујемо по многим питањима која се односе на енергетику. Друга ствар је, свакако, безбедност и са тим у вези и мигрантска криза. Ту су и традиционалне области сарадње, које су трајне, а свако председништво В4 се према њима односило исто. За В4 је посебно важна сарадња са земљама Западног Балкана и источне Европе. Заједнички подржавамо проширење ЕУ, што значи интеграцију Србије и других земаља у ЕУ. Исто важи за сарадњу са Украјином, Молдавијом, Грузијом и другим земљама источне Европе. Та два интереса у заједничкој међународној политици делимо трајно у В4, без обзира која влада у којој земљи је на власти.
Према мигрантској кризи у Европи и њеном решавању В4 има посебан став?
– Свака од земаља В4, је у другачијој позицији по питању мигрантске кризе. То значи да имамо и мало другачије акценте. Но, без обзира на географске разлике, све четири земље су сагласне какво би решење требало да буде унутар читаве ЕУ и какве мере предузете. У октобру 2015. су се премијери свих земаља ЕУ договорили одређеним мерама које би требало да воде ка решењу кризе. Такође, ЕУ је донела одлуку о бројевима миграната које ће свака од држава прихватити, иако је првобитно моја земља била против тога, а такође и Мађарска и Словачка. Ипак, свесни смо чињенице да је таква одлука донета, рачунамо са њом и спремни смо да је реализујемо. Сада наравно на ред долази друго питање, како такве одлуке спровести.
Постоје разлике међу појединим чланицама В4 у вези политике ЕУ према Украјини и Русији. Како се те разлике превазилазе?
– Опет државе В4 имају другачије акценте, али што се тиче главне политике ту смо заједно. Желели бисмо да сукоб у Украјини буде ублажен, смирен, јер смо свесни каква опасност може да настане. Унутар ЕУ то је једна од главних тема и око ње влада општа сагласност. Сагласни смо са ставом земаља које су укључене у споразум из Минска, Немачком и Француском.
У међународним медијима се политичка кретања у појединим чланицама В4 квалификују као „либерални ауторитаризам“ и „евроскептични национализам“ унутар ЕУ. Како се у Прагу гледа на политичка збивања у другим чланицама В4?
– Ове године ћемо обележити 12 година чланства у ЕУ. Тих 12 година није мало времена, тако да када чујемо израз „нове државе чланице“, нама се он не свиђа. Исто тако нам се не чини основана подела на источне и западне државе ЕУ. То заправо не важи ни географски, јер ми некада у шали кажемо да је према мапи Праг западнији од Беча. Политичке, популистичке структуре унутар појединих држава постоје у пуно држава и то не зависи од географске припадности земље. То има везе са порастом националистичких и популистичких покрета.
Добри односи са суседима представљају основ наше спољне политике, још од почетка 1990-тих. То је и даље наш први приоритет. Сарадња међу суседима је оно што се нама чини прилично успешним током свих ових година. Управо због тога земље В4 међусобно сарађују без обзира каква је Влада или политичка ситуација у свакој од тих земаља. Владе које се формирају у одређеним земљама представљају резултат избора у свакој од њих. Веома је тешко рећи да ће се некад десити да у свим чланицама В4 буду четири владе из исте политичке струје, које су, на пример, све социјалдемократске. Мењају се владе, мењају се њихови приоритети. Тако да се могу мењати и теме на којима сарађујемо.
Да ли постоји и у чему се састоји заједнички наступ В4 према Србији?
– Као В4, али и индивидуално као посебне државе, подржавамо Србију на њеном путу у ЕУ. Радимо то на различите начине. Унутар ЕУ изражавамо подршку напретку Србије у преговорима, да учини шта је потребно како би кренула даље у претприступним преговорима. Радимо то и према Србији, говоримо о својим искуствима, нудимо разне програме који могу да помогну вашој земљи на путу ка ЕУ. Такође, и Вишеградски фонд има пуно програма стипендирања студената из Србије, за разне грантове, пројекте. Подсетићу,. Вишеградски фонд је једина формална структура коју смо до сада основали. У фонд четири владе улажу исти износ новца ради финансирања пројеката на локалном и другим нивоима. Претпоставка је да у пројектима учествују бар три од четири државе В4. Циљ је био да тим инструментом буде подржан развој прекограничне сарадње.
Све чланице В4 имају етничке мањине у Србији. Како оцењујете сарадњу на том плану држава В4 са Србијом ?
– Чеха има око 2.500 у јужном Банату, око Беле Цркве, Чешког села, Крушчице и Вршца. Мислим да овдашњи Чеси имају у оквиру српског законодавства добре услове и прилике за деловање у областима културе, образовања, традиција, док су преко Амбасаде повезани са Чешком. Чешка мањина је мала и није активна у унутрашњој политици Србије. У Србији је све на добром нивоу што се тиче чешке мањине и немамо никаквих замерки.
Оснивачки самит одржан у дворцу Вишеград
Вишеградска групација је основана 15. фебруара 1991. у дворцу Вишеграду, у Мађарској, на месту где су се 1335. три краља, чешки, пољски и мађарски договорили о могућој сарадњи и ненападању. На основу тог симболичног историјског памћења и својеврсног надовезивања на такве покушаје сарадње, створена је Вишеградска група. На почетку су чланице биле три земље, тадашња Чехословачка, Пољска и Мађарска. “Мало времена је било прошло од краја комунистичких режима и били смо пред огромним задатком - преображајем не само друштва, који је протекао доста брзо, већ и привреде,” навела је амбасадорка Хлавсова. Од Вишеградске тројке је после поделе Чехословачке на Чешку и Словачку, настала „четворка” – В4.
Србија је део решења мигрантске кризе
Амбасадорка Хлавсова је исказала огромну захвалност Србији због начина на који се уочава са мигрантском кризом. “На то сви гледамо са великим дивљењем, јер знамо да је у последњих 10 месеци до годину дана кроз Србију прошло око три четвртине милиона људи и невероватно је како све добро функционише. Знамо какве напоре то захтева. Била сам у Прешеву, као и на граници са Хрватском и то је невероватно. То сви виде,” казала је амбасадорка. Хлавсова је истакла да су Србија и Македонија, државе које нису чланице ЕУ, а налазе се на путу мигрантске кризе, део решења овог проблема у Европи. „Уколико дође до неке промене на тој мигрантској рути, сви смо свесни да мора да уследи промена режима. Веома је јасно да, уколико буду затворене границе у Словенији или у Хрватској, или уколико се нешто промени у Македонији или Грчкој, неће остати простор као ничија земља. Но, премијер и министри Србије сада присуствују састанцима” навела је амбасадорка Чешке.