Рената Дван, директорка Института УН за изучавање разоружања, рекла је новинарима у Женеви да се област контроле оружја у свету мења, делом и због стратешке конкуренције између САД и Кине.
"Мислим да је ово заиста тренутак да признамо – о томе се не пише у медијима – да је ризик од нуклеарног рата тренутно прилично велики, као и да је ризик од употребе нуклеарног оружја данас већи него било кад након Другог светског рата", рекла је Рената Дван.
Истиче да је реч о хитном проблему који свет мора да схвати озбиљно и додаје да све земље које поседују нуклеарно оружје имају програме његове модернизације.
Традиционални споразуми о контроли наоружања такође се урушавају због нових типова ратовања, појачаног дејства разних наоружаних група као и нових технологија које замагљују линију између одбране и напада, додала је.
У разговорима о разоружању током претходне две деценије, 122 земље су потписале споразум о забрани нуклеарног оружја.Споразум је за сада је ратификован у 23 земље, а потребно је 50 ратификација да би он ступио на снагу. Међутим, споразуму се снажно противе САД, Русија и друге земље које поседују нуклеарно наоружање.
Куба је ратификовала споразум 2018. године, 56 година након Кубанске кризе.
Рената Дван упозорава да свет не сме да игнорише опасност од нуклеарног оружја.
"Начин на који размишљамо о томе, и како управљамо тим ризиком, изгледа ми као веома значајно и хитно питање које се не осликава у потпуности у Савету безбедности УН", поручила је.
Експерти Уједињених нација упозоравају да је ризик од избијања сукоба у којем би било употребљено нуклеарно оружје највећи од Другог светског рата, преноси РТС текст лондонског Индепендента.
Рената Дван, директорка Института УН за изучавање разоружања, рекла је новинарима у Женеви да се област контроле оружја у свету мења, делом и због стратешке конкуренције између САД и Кине.
"Мислим да је ово заиста тренутак да признамо – о томе се не пише у медијима – да је ризик од нуклеарног рата тренутно прилично велики, као и да је ризик од употребе нуклеарног оружја данас већи него било кад након Другог светског рата", рекла је Рената Дван.
Истиче да је реч о хитном проблему који свет мора да схвати озбиљно и додаје да све земље које поседују нуклеарно оружје имају програме његове модернизације.
Традиционални споразуми о контроли наоружања такође се урушавају због нових типова ратовања, појачаног дејства разних наоружаних група као и нових технологија које замагљују линију између одбране и напада, додала је.
У разговорима о разоружању током претходне две деценије, 122 земље су потписале споразум о забрани нуклеарног оружја.Споразум је за сада је ратификован у 23 земље, а потребно је 50 ратификација да би он ступио на снагу. Међутим, споразуму се снажно противе САД, Русија и друге земље које поседују нуклеарно наоружање.
Куба је ратификовала споразум 2018. године, 56 година након Кубанске кризе.
Рената Дван упозорава да свет не сме да игнорише опасност од нуклеарног оружја.
"Начин на који размишљамо о томе, и како управљамо тим ризиком, изгледа ми као веома значајно и хитно питање које се не осликава у потпуности у Савету безбедности УН", поручила је.
