У ЧЕТВРТАК СЕ ОБЕЛЕЖАВА ЈЕДАН ОД 12 НАЈЗНАЧАЈНИЈИХ ПРАЗНИКА Спасовдан важи за НАЈСРЕЋНИЈИ ДАН у години, ево које обичаје треба испоштовати

Спасовдан је посвећен Христовом Вазнесењу, сваке године се прославља 40 дана након Ускрса и увек пада четвртком.Овај велики празник повезује са догађајем из Новог Завета када се Исус Христ поново јавио ученицима и рекао им да проповедају Јеванђеље по свету.

Као градску славу прославља га и Београд. Тог дана је 1403. године деспот Стефан Лазаревић Београд прогласио престоницом Србије. Тада су установљени и градски грб и застава. Прослава градске славе прекинута је 1947. године, а као слава Београда поново се слави од 1992. године.

Према хришћанском веровању, васкрсењем је Господ показао да је јачи од смрти, а његови ученици су се нашли за трпезом тог дана, шест недеља од његовог васксења. Тада им се обратио: "Идите по свем свету и проповедајте Јеванђеље сваком створењу. Ко поверује и крсти се, биће спасен, а ко не поверује биће осуђен".

Да би у томе успели Христос им је обећао Духа Утешитеља и заповедио да до силаска Духа Светог не излазе из Јерусалима. Тако су и могли пренети Христову веру у свет и тиме људство спсавати у вери - одатле назив Спасовдан. Тако се У Српској православној цркви на овај дан организује Спасовданска литија.

Веровања и обичаји

Спасовдан се сматра једним од најсрећнијих дана у години. Наши преци су на овај празник избегавали тешке физичке послове, већ су дан посвећивали духовном развоју, молитвама и слављу.

Стари обичај који је постојао јесте да се од лескових гранчица плете крст, који је главни симбол празника. Тај крст се стављао испред куће, у дворишта, њиве, ливаде за заштиту, радост и благостање. Практиковало се да се ови крстићи чувају целе године, а онда се на следећи Спасовдан плету други.

Веровало се да на Спасовдан треба појести јагоде за срећу, а овај дан је повезан и са обичајем да се припрема богата породична трпеза за којом се укућани окупљају, славе и проводе заједничко време. Некада је постојао обичај да се за спасовдан припрема цицвара.

Занимљиво веровање јесте и да на Спасовдан не треба дремати преко дана, јер се верује да тако можемо целе године бити поспани.

Наши стари су веровали да на Спасовдан жене и деца не би смели да се купају, а мушкарци да се брију. За Спасовдан се обавезно клало јагње, као жртва свецу. Спремала се цицвара. Верници су после обреда у цркви госте водили кући на богат домаћински ручак. Они који нису ишли у госте, окупљали су се испред цркве где се славило уз пиће и печење.

Поред разних обичаја, најважније за празник јесте развијати се духовно и величати врлине попут вере, наде и љубави.