ДАН ЕВРОПЕ 9. МАЈ као подсећање на Шуманову декларацију; Осам деценија од победе над фашизмом

Био је то почетни нацрт изградње Заједнице за угаљ и челик, чију су окосницу чиниле Француска и Савезна Република Немачка, а која је била претеча данашње Европске уније.

Робер Шуман, у то време министар иностраних дела Француске, предочио је 9. маја 1950. приликом обраћања у палати Министарства иностраних дела Француске, названој по Шарлу Бушеу од Орсеја, важном званичнику Париза прве деценије 18. века, предлог који је замишљен као начин за превазилажење наслеђених супротности две кључне земље европског континента, Француске и Немачке.

Замисао је била да се усаглашавањем интереса поставе темељи разумне сарадње, а потом и заједнице вишег типа. Шуманова идеја била је да се пође од економских интереса са циљем да они потом добију и политичку форму.

Традиционално, Француска је била зависна од увоза угља неопходног тешкој индустрији, којим је, са друге стране, располагала Немачка.

Имајући у виду тешко међусобно наслеђе, више ратова, укључујући оба светска, са трагичним последицама по обе земље, као и остатак Европе, замисао истицања заједничких интереса, превазилажења страшног наслеђа, била је несумњив израз визионарства Робера Шумана, па и одраз храбрости.

Уз Шумана на припреми и обликовању Декларације радио је и Жан Моне, а исто тако, са њом се изашло у јавност након претходне сагласности Конрада Аденауера, канцелара западне Немачке.

Била је то од самог почетка, заједничка иницијатива обе земље. Робер Шуман је тако 9. маја 1950. представио предлог обликовања заједнице европских земља за угаљ и челик. Тај докумет постао је познат  под називом Шуманова декларација, и његово објављивање прихваћено је као почетни датум обликовања савремене Европске уније.

Шуман је осмишљено заступао приближавања две земље, превазилажењем тешког наслеђа и истицањем заједничких економских интереса и претходно, док је предводио Владу Француке 1947/48. Иступао је са идејом дељења ресурса као почетне форме обликовања наднационалне заједнице. Такве визије представљене су приликом потписивања Статута Савета Европе у Лондону, 5. маја 1949.

Шуманова декларација отуда наглашава неопходност "елиминације вековних сукобљености Француске и Немачке".  Истакнуто је да Француска влада зато сугерише да се француско немачка производња угља и челика ставе под заједничко надзорно тело. Одмах је истакнута отвореност и за друге земље Европе. Предложено удруживање, наглашено је, требало би да омогући заједничку основу за економски развој, а исто тако да покаже бесмисао ратних сукоба, као и да их учини немогућим.

Декларација је истицала намеру поступног обликовања Европе као политичког ентитета, затим предупређивање, обесмишљавање, ма каквих ратних сукоба између земаља чланица као и подстицање мировне политике уопште. Као предуслов, предложено је обликовање антикартелске агенције за индустрије угља и челика, с циљем оживљавања економије земаља чланица.

Наглашен је циљ подизања стандарда живота грађана, као и међународни развој уопште. Занимљиво је да је у том делу поменут и развој Африке, несумњиво због чињенице да је Француска заједница тада садржала знатне делове тог континента. На Шуманову декларацију, односно начела њоме наглашена, позитивно су убрзо реаговале Аденаурова влада Немачке, владе Италије и земаља Бенелукса, дакле Белгија, Холандија као и Шуманов родни Луксембург.

Уследио је Париски уговор, који су представници шест земља оснивача потписали 18. априла 1951. чиме је настала Европска заједница за угаљ и челик, претеча Европске економске заједнице односно данашње Европске уније. Следили су Римски уговори 1957. године, а онда и обликовање Европске парламентарне скупштине. Важан момент био је и споразум две земље који су јануара 1963. потписали Шарл де Гол и Конрад Аденауер. Робер Шуман имао је иначе обухватније замисли. Заговарао је устројавање паралелне одбрамбене заједнице.

Шуман је рођен у Клаузену, старом делу града Луксембурга. Отац је био Француз. Одрастањем у Луксембургу Роберу Шуману су оба језика, немачки и француски, била пођеднако природна. Студије права завршио је у Немачкој, да би потом отворио адвокатску канцеларију. Успело му је да избегне учешће у борбеним формацијама током Првог светског рата, иако га је немачка војска мобилисала. Када су окончањем тог рата Алзас и Лорена поново постале саставни део Француске опредељује се за политику. Био је заступник Мозела у Скупштини Француске до 1940. Гестапо га је хапсио па се потом скривао до окончања рата.
Министар финансија Француске постаје 1946, а председник владе 1947. Ресор спољних послова предводио је од 1948. до 1953. године. Доцније је био и министар правде 1955/1956.

Лично, Робер Шуман је био уверени хришћанин, римокатолик. И његова политичка визија је била одраз таквих убеђења, заговарао је хришћанску демократију. Био је поштовалац Жака Маритена, филозофа добоко укорењеног у хришћанско наслеђе, иначе једног од аутора Опште декларације о људским правима из 1948. и позивао се на њега у књизи "За Европу". Отац Европе Робер Шуман (јун 1886 - септембар 1963) сахрањен је у цркви у Си Шазелу код Меца, у Лорени, где је и напустио овај свет. Ватикан је покренуо процес његове беатификације 1991. што је подржао и недавно преминули папа Франциско 2021. године.

Током заседања Савета Европске уније у Милану 1985. усвојен је закључак да се надаље 9. мај обележава као Дан Европе, празник којим се подсећа на Шуманову декларацију из 1950.