ДАНАС СЕ СЛАВИ МИТРОВДАН! Ово су најчешће ГРЕШКЕ које домаћини праве, један савет СВЕШТЕНИКА који ће вам “отворити очи”

Народна веровања кажу да би уочи Митровдана и Ђурђевдана свако требало да буде код своје куће, јер ко тада не буде у свом дому, тај ће преко целе године ноћивати по туђим кућама.То се уједно сматра и најважнијим митровданским обичајем.

Овај дан је познат и према томе што су се хајдуци тада растајали да би код јатака презимили зиму и поново се састали о Ђурђеву дану следеће године. Тако је и настала крилатица: Митровданак - хајдучки растанак и Ђурђевданак - хајдучки састанак.

Негде се верује и да до Митровдана морају да буду завршени сви велики радови на пољу и друге ствари које се раде напољу. Верује се да је после Митровдана зима може сваког часа да изненади па се зато усталило мишљење да је лоша срећа ако се неки посао остави за после великог празника.

Припреме за славу почињу много раније него што то већина људи мисли. Осим куповине свеће, припреме жита и хране, славље има и своју духовну димензију која је често занемарена. Свештеник Жељко Јовановић подсећа да је слава пре свега духовни празник, а не прилика за богату трпезу и окупљање ради јела и пића.

- Сваки домаћин већ неколико недеља пре славе почиње полако да се припрема тако што ће обавестити свог парохијског свештеника да дође и освети водицу с којом ће после да се меси славски колач. Почиње полако са домаћицом и са својим укућанима да договара шта ће бити на трпези љубави којом ће послужити своје госте, купи свећу за славу, припреми жито. Водимо рачуна да оне славе које падају у време поста, јер имамо четири велика поста - Божићни пост, Васкршњи пост, Госпојински пост и Петровски пост, увек се и искључиво славе посно - наглашава свештеник и додаје:

- Јер ако славимо мрсно, онда не славимо славу него правимо себи, како би се то рекло, трбухоугођеније. Оно што је такође битно јесте да тог дана позовемо да нам дођу пријатељи који су богоугодни, који знају шта је слава, да слава буде једно пријатно место где ћемо причати о домаћинским стварима, о стварима које ће нам побољшати живот, никако да се то претвори у неки политички скуп или приче које ће нам уносити немир - рекао је пречасни јереј инж. хаџи Жељко Јовановић.

Свештеник наглашава да је право значење славе духовно и породично јединство, а не такмичење у раскоши. Поред припреме трпезе, важно је и да се домаћин и укућани припреме молитвено и духовно.

Најчешће грешке у обележавању крсне славе

У пракси, верници често праве грешке које су наследили из навике, не из незнања. Свештеник Јовановић указује да је поштовање обичаја важно, али уз разумевање њихове суштине.

- Наши људи некада праве грешке када су у питању славе јер су тако наследили од својих родитеља. Почевши од тога да у време поста мрсно славе славу или да за светог Архангела не спремају жито, а кад их питате због чега кажу: 'Па то је живи светац'. У господу не постоје живи и мртви свеци - сви светитељи божји су живи пред Господом. Тако да за сваку славу и светог Архангела обавезно спремамо жито јер жито симболизује да ће сви упокојени који су ранијих векова и година славили славу, као што зрно жита ставимо у земљу и из њега никне нови клас, тако ће и сви наши упокојени васкрснути у дан страшнога суда. Ми треба да следимо наше старе у свему оном што су они били на правоме путу и у ономе што су били добри, али у ономе што су они грешили ми у томе не треба да будемо истрајни и ми то треба да мењамо што је нормално и логично - објашњава свештеник Јовановић.

Како се понашати на празник који није наша слава

Иако није свако од нас домаћин славе сваког дана, свештеник подсећа да је сваки празник прилика за молитву, заједништво и добро дело. Свештеник Јовановић је открио и како треба да се понашамо и које обичаје морамо да испоштујемо на дан светитеља иако нам није крсна слава.

- То што одређени светитељ који се прославља одређеног дана није наша крсна слава не значи да ми не прослављамо тог светитеља и да му се не молимо. Сваки хришћанин на дан неког празника молитвено призива светитеља који се тога дана прославља. Оно што је битно када је црвено слово, недеља, кад је велики празник – најбитније је да одемо на свету литургију да будемо у заједници са браћом и сестрама, да се причестимо телом и крвљу Христовим, да ту заједничку молитву, саборну узнесемо заједно према Господу - наводи Јовановић и наставља:

- Такође је битно да на тај празник покажемо и на делу да смо деца Божија, да видимо да ли код нас у комшилуку можда постоји неко сиромашан, неко гладан ко тог дана нема шта да поједе па да му ми однесемо неки део од нашег ручка или ако постоји нека стара бака, немоћна па, рецимо, да девојке оду да јој очисте кућу, да јој поспреме стан, да се договоре тог дана празника па сутрадан да то и ураде. Момци, ево сад иде зима, иде хладан период, можда могу некоме немоћном да исеку дрва и да их припреми за зиму да тај неко не би ником другом плаћао. Човек који прославља празник, моли на тај дан и себе назива хришћанином треба то и да покаже на делу - закључио је Јовановић.

Курир.рс/ Блиц жена