ДАНАС СВЕ СТАЈЕ, НИ КАПИЈА СЕ НЕ ОТВАРА Зашто Срби славе, али и страхују од Огњене Марије

Не ради се, не излази на њиву, жене не перу, не кувају, не шију, не купају децу у реци. Зашто? Јер долази Огњена Марија – света великомученица Марина, чије име вековима одзвања у народу са поштовањем, али и са страхом.

Иако није означен црвеним словом, дан Свете Марине, 30. јул, један је од најважнијих летњих празника у српском православном календару. Верује се да она кажњава огњем све оне који се дрзне да раде на њен дан. Није редак случај да људи и данас у шапатима препричавају приче из села – како је некоме изгорела штала јер је млада снаја хтела да развеже веш. Или како је гром ударио у сено јер је деда ипак изашао да види летину. А народ одавно каже – „Ко слави Огњену Марију, сигуран је у род и у здравље.”

Мученица која није пристала да се одрекне вере

Света Марина рођена је крајем трећег века у Антиохији, данашњој Турској, у време када је цар Диоклецијан брутално прогонио хришћане. Била је ћерка многобожачког свештеника, али су јој прве речи о Христу шапатом пренете – од жене која ју је дојила. Већ у 12. години крстила се, а у 16. је прошла кроз мучења која би мало ко издржао. Није пристала ни да се уда за римског намесника, ни да се одрекне Христа.

Због тога је бичевана, спаљивана, бацана у воду, затварана у тамницу – али су њене ране чудесно зацељивале, а вера остајала чиста. Предање каже да је победила и самог ђавола који јој се указао у облику змаја – пробола га је крстом и изашла неповређена. На крају је погубљена мачем, а у тренутку њене смрти, 15.000 људи се обратило хришћанству.

Њена света рука чува се у манастиру Ватопед на Светој Гори, док се део моштију налази изнад Охридског језера, у манастиру Свете Марине – месту које посећују и хришћани и муслимани.

У народу позната као Огњена – зашто?

У српском предању Света Марина је сестра Светог Илије. Кажу да му скрива кад је његов дан, да не би из превелике среће ударио громом по свету. Али и она сама, огњем и пламеном кажњава све који не поштују празник. Зато је народ прозва Огњена Марија.

На иконама је приказана са палмом и крстом, често са змајем под ногама, а понекад и са кућама у пламену иза себе. Ватром, симболом очишћења и освете, светитељка чува ред и поштовање. И зато, баш на њен дан, народ верује да „ни конац у иглу не ваља уденути“.

У неким крајевима Србије верује се и да ако тог дана избије ватра, не сме се гасити – јер то је њено упозорење. Ако грми, то је лош знак – може донети болест, сушу, сиромаштво. Такође, верује се да се на овај дан не ваља купати у рекама и језерима јер су многа утапања забележена баш 30. јула.