ФЛАШИРАНА ВОДА ВРЕМЕНОМ ПОСТАЈЕ ТОКСИЧНА Научници упозоравају на ризик од рака и оштећења мозга

Вода у флашама обично има рок трајања од 18 месеци до две године, али се тај рок не односи на саму воду, већ на пластичну амбалажу. Иако би вода у том периоду требало да сачува укус и квалитет, конзумирање након истека рока може повећати унос штетне микропластике која се повезује с карциномом црева, оштећењем мозга и неплодношћу, наводе стручњаци.

Микропластика у организму

Микропластика су сићушне честице пластике, величине и до два микрометра, које се све чешће проналазе у људском организму.

Недавне студије откриле су присуство микропластике у људским плућима, мајчином млеку, па чак и крви - што изазива забринутост колико дубоко заправо може да продре у тело, преноси Daily Mail. 

Истраживач загађености слатких вода која сарађује са Светском здравственом организацијом (WHO), др Шери Мејсон, изјавила је: 

“Постоји повезаност између микропластике и ризика од одређених врста рака, смањеног броја сперматозоида, АДХД-а и аутизма. Знамо да су те хемикалије из пластике повезане са тим стањима, а пластика представља начин да оне уђу у наша тела”, објаснила је.

Ризици по здравље

Научна заједница све чешће повезује микропластику са неуротоксичношћу, хроничним упалама, хормонским дисбалансом и поремећајем метаболизма. 

Нова студија Саре Саџеди са Универзитета Конкордија указује да особе које редовно пију флаширану воду уносе и до 90.000 више микропластичних честица годишње у поређењу са онима који пију воду из чесме. 

“Ризици по здравље које носе пластичне боце за једнократну употребу су озбиљни. Микропластика може изазвати дисбаланс цревне флоре, доприносе респираторним болестима и представљају хроничну опасност по људско здравље”, тврди Саџеди.

Чак и када се вода конзумира пре истека рока, стручњаци упозоравају да микропластика може доспети у воду већ током процеса производње. Како се пластика временом разграђује, број микропластичних честица расте.

"Деградација пластике"

Најчешће коришћени материјал за флаше – ПЕТ (полиетилен-терефталат) – с временом може променити укус и мирис воде. 

Иако ПЕТ не садржи супстанце попут БПА, складиштење у топлим условима, излагање сунчевој светлости или близина јаких хемикалија може додатно убрзати деградацију пластике, поручују стручњаци. 

ПЕТ пластика је такође "прозрачна", што значи да вода временом може делимично испарити, а честице из спољашње средине могу лакше доспети у флашу. 

(Telegraf.rs)