Отвореност према вештачкој интелигенцији у здравству у порасту у Европи

БЕОГРАД: Око 39% Европљана пре прихвата консултације са вештачком интелигенцијом уместо са лекаром, поручује ШТАДА здравствени извештај за 2025. годину. Међу млађим генерацијама (18–45 година), та бројка је још веćа и износи 45%. Поборници вештачке интелигенције у здравству истичу сталну доступност, брзе одговоре и објективне повратне информације. Неки се чак осећају сигурније делећи личне здравствене податке са дигиталним интерфејсом него са људским бићем.

Приступачност/доступност АИ система 24/7 и обезбеђење тренутног одговора је главни разлог за 57% Срба, 56% Мађара, 55% Чеха и 54% Словака.

Али постоји и опрез: више од половине Европљана (52%) је и даље неодлучно. Главни мотиви за избегавање консултација са вештачком интелигенцијом су недостатак поверења, праћен потребом за личном интеракцијом. Ипак, овај скептицизам можда неćе трајати заувек – чак четвртина грађана који сумњају у АИ кажу да би могли да промене мишљење уколико вештачка интелигенција постане поузданија.

Главни мотиви за избегавање консултација са вештачком интелигенцијом су недостатак поверења, праћен потребом за личном интеракцијом. Недостатак поверења у способност вештачке интелигенције да пружи тачне медицинске савете је главни мотив за 61% Ираца, 60% Швеђана и Португалаца, 59% Казахстанаца, 58% Данаца, али и 49% Срба. 

Лична интеракција у медицинским/психолошким консултацијама је важна за 54% Швеђана, 53% Француза, 52% Бугара,, али и 44% Срба. Забринутост да ће њихови лични подаци бити похрањени или дељени од стране АИ система показало је 25% Ираца, 24% Британаца, по 22% Француза и Немаца, и свега 8% Срба. 

Велико поверење у здравствене раднике

Грађани Европе у значајном броју највеће поверење имају у изабраног лекара/доктора опште праксе, али и  и остале здравствене раднике. Када је у питању поверење, људи су и даље на првом месту. Лекари опште праксе воде на ранг листи (69%), а одмах иза њих су здравствени радници (61%) и фармацеути (58%). Након тога, ниво поверења нагло опада: свега 24% грађана има поверење у специјализоване здравствене билтене, 20% верује Гуглу, а само 15% верује вештачкој интелигенцији. Ипак, и то је више од поверења у масовне медије (12%) или здравствене инфлуенсере на друштвеним мрежама (11%). На самом дну су политичари, којима верује свега 8% Европљана.

Поверење у лекаре опште праксе указује 81% Данаца, 80% Белгијанаца, 79% Португалаца, по 77% Шпанаца и Холанђана, али и 65% Срба. Велико поверење у остале здравствене раднике је највидљивије код Шпанаца (80%), Холанђана и Чеха (по 74%), док научницима највише верују грађани Шпаније (73%) и Португалије (71%), али и Србије и Словачке (по 59%).

Ирци и Белгијанци (по 69%) имају поверење у фармацеуте, али и Холанђани (68%), у мањој мери и Срби (51%).

АИ тј. вештачка интелигенција највеће поверење остварује код Узбекистанаца (30%) и Румуна (20%), у мањој мери код грађана Србије (15%).

Овогодишње истраживање показује да грађани старији од 55 година, као и они са добрим физичким здрављем знатно више верују својим изабраним лекарима. Насупрот њима, млађе генерације више верују здравственим „инфлуенсерима“ на друштвеним мрежама, али и вештачкој интелигенцији. И поред тога што вештачка интелигенција буди радозналост и полако стиче поверење, када је у питању здравље, Европљани и даље стављају људе на прво место – посебно оне са медицинским образовањем.

Сазнајте више о томе како Европљани размишљају о вештачкој интелигенцији у здравству и још много тога у ШТАДА здравственом извештају за 2025. годину.