ПРАВОСЛАВЦИ ДАНАС ОБЕЛЕЖАВАЈУ МИХОЉСКЕ ЗАДУШНИЦЕ Ако ово урадите, душе најмилијих ће вам бити захвалне

У спомен на суботу после Распећа и Христов силазак у ад, црква је четири суботе у години посебно наменила молитвама за душе умрлих, па су тако уочи месних поклада, пред Васкршњи (Часни) пост велике или зимске Задушнице. 

Пред Свету Тројицу, педесети дан по Васкрсу су летње или Духовске, док су уочи Михољдана (12. октобра) Михољске Задушнице. Пред празник посвећен Светом великомученику Димитрију – Митровдан (8. новембра) jeсу Митровске или јесење Задушнице. Такође, посебан дан када треба посетити гробове својих најмилијих Црква је одредила и Побусани понедељак, осми дан од Васкрса.

У Србији је укорењено много обичаја и веровања везаних за Михољске задушнице. Један од најважнијих свакако је обичај да се одмах ујутру изађу на гробље, на гроб донесу жито и вино и упале свеће за покој душе умрле особе. Народ верује да свеће које се пале за све ближње који су преминули представљају симбол светлости Христове којом обасјава душу сваког од њих.

Носи се онолико свећа колико се мртвих помиње. У свим крајевима Србије на гробове излази свештеник да окади гроб. Ако је неким случајем свештеник спречен да дође, онда неко од присутних тамјаном обави прекађивање.

Заједничко за задушнице у свим крајевима јесте излазак и организовање послужења на гробу. Некад су то само пита, пециво, кафа и вода. Понегде се изнесу кувана јаја и печење. На гробљу се ваља послужити макар једним залогајем, обичаја ради.

Обичај је и да се на Задушнице дели милостиња, па стога немојте терати просјаке који тог дана обилазе гробља да би добили мало хране коју смо понели са собом, пише СПЦ.

Ако су гробови ваших најмилијих далеко, свећу за покој душе намените и запалите у цркви.