РАМЕ ВАС БОЛИ, А НЕ ЗНАТЕ ЗАШТО? Не игноришите ово упозорење, узроци могу бити неочекивани

Међу најчешћим факторима ризика су и слаб мишићни капацитет, менопауза, висок холестерол, повећана осетљивост на бол – каже у разговору за еКлиника портал Драгана Богдановић, мастер физиотерапеут.

Поједина патолошка стања важних делова рамена доводе до слабости и бола, тако да и неке свакодневне радње које обављамо – чешљање, облачење, закопчавање брустхалтера, могу постати болне.

Узроци су различити, а како бол у рамену може озбиљно да наруши способност свакодневног функционисања, а од највеће важности је адекватна дијагностика.

Специфична грађа: Где се најчешће јавља бол у рамену и како се шири

– Бол се најчешће осећа у самом рамену, затим у надлактици, али се може ширити низ руку, према врату или лопатици. Код покрета попут подизања руке или стављања шаке иза леђа, бол се може пренети и у сам врх рамена. Ова стања могу значајно да наруше квалитет живота. У случају одраслих особа, бол у рамену и његова умањена функција веома често настају због проблема са ротаторном манжетном – истиче у разговору за еКлиника портал Драгана Богдановић, мастер физиотерапеут и члан Удружења за раме и лакат Србије, као и Европског удружења за рехабилитацију рамена и лакта (EUSSER).

Она објашњава да раме чине три кости: лопатица (scapula), надлакатна кост (humerus) и кључна кост (clavicula). Зглоб је окружен капсулом испуњеном течношћу, а стабилност додатно омогућавају лигаменти.

– Статичку стабилност рамена обезбеђују лигаменти и капсула, док динамичку обезбеђују мишићи ротаторне манжетне. Сама чашица зглоба је врло плитка, а њен обод продубљује лабрум – меко ткиво слично менискусу – додаје Богдановић.

Зашто је ротаторна манжетна чест узрок за бол у рамену и какве повреде је оштећују

Према речима наше саговорнице, ротаторна манжетна се састоји од четири мишића: Subskapularis, Supraspinatus, Infraspinatus и Teres mиnor. Ови мишићи стабилизују надлактицу уз лопатицу и контролишу извођење покрета у овом зглобу, тачније, потичу са лопатице, а њихове тетиве формирају „манжетну“ око главе надлакатне кости. Њихова главна улога је стабилизација рамена и извођење ротација.

– Повреде РМ варирају од благих упала тетива (тендинитис), преко бурзитиса (упала синовијалне кесице) и калцифицирајућег тендинитиса, до делимичних и потпуних кидања тетива које често захтевају операцију – прецизира Богдановић.

Дуга тетива бицепса – често занемарен узрок бола

Стручњак за рехабилитацију рамена наводи и да је чест узрок бола дуга тетива Бицепса (long head of biceps – LHB).

– Она пролази кроз узани коштани жлеб, савија се под правим углом и везује за лабрум. Због тог комплексног тока често долази до њеног запаљења, а упала LHB тетиве изазива бол у предњем делу рамена. Овај бол је често повезан са проблемима ротаторне манжетне, нарочито руптурама – додаје Драгана Богдановић.

Шта је најкориснија дијагностичка метода

Саговорница еКлиника портала нема дилему и каже да је то ултразвучни преглед, који омогућава увид у присуство течности око LHB тетиве, стабилност при ротацији руке, интегритет тетива ротаторне манжетне. Такође, „види“ и абнормалности у бразди Бицепса (остеофите, дегенеративне промене, несрасле преломе). Међутим, то није довољно, па су уз ултразвучну дијагностикуважне и вежбе постуралне корекције и стабилизације лопатице, додаје Богдановић.

Тендинопатија је најчешћи узрок хроничног бола у рамену, како се решава?

Хронични бол у рамену је најчешће изазван тендинопатијом, благом упалом тетива која се нажалост, каже Драгана Богдановић, не решава брзо.

– Она настаје постепено. Али то се може десити и нагло код неприпремљених особа, које преоптерете раме. Фактори ризика су бројни, а најчешћи су нагле промене активности, слаб мишићни капацитет, менопауза, висок холестерол, као и повећана осетљивост на бол. Код предиспонираних особа чак и мале промене у оптерећењу могу изазвати значајне тегобе – упозорава мастер физиотерапеут.

Зашто мировање и „пречице“ ка лакшим и брзим решењима не помажу?

– Мировање може тренутно смањити бол, али не повећава толеранцију тетиве на оптерећење. Када се особа врати активностима, бол се обично враћа. Пасивни третмани (масаже, ултразвук, инјекције…) често нису довољни, а вежбање је основа лечења тендинопатије. То је третман са највише доказа за лечење овог стања. Тетиве морају прогресивно да се оптерећују како би стекле отпорност на свакодневне изазове.  Вежбање мора бити индивидуално прилагођено, постепено и контролисано, у складу са степеном бола и уз избегавање „пречица“ попут поновљених инјекција. Тендинопатија споро реагује на терапију. Потребни су доследан рад, стручно вођење и упорно вежбање. Ако желимо трајно решење, морамо бити стрпљиви и одговорни према свом телу – закључује Драгана Богдановић, мастер физиотерапеут и члан Удружења за раме и лакат Србије, као и Европског удружења за рехабилитацију рамена и лакта (EUSSER).