КО НЕ УКЛОНИ – ПЛАЋА ДО 100.000!
СКИДАЈТЕ КЛИМУ СА ФАСАДЕ ИЛИ ПЛАЋАТЕ КАЗНУ! Комунална полиција почиње контролу КАЗНЕ СТИЖУ већ у августу, а ЕВО до када је рок
Рок за уклањање спољних јединица клима уређаја са уличних страна фасада објеката јавне намене који се налазе у границама непокретних културних добара, односно у заштићеној околини културних добара је 4. август ове године, а не 4. јул, како се помињало претходних дана у јавности, изјавио је помоћник министра грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Србије Душан Радоњић.
Он је за Танјуг нагласио да власници објеката, односно зграда које нису јавне намене, али се налазе у границама непокретних културних добара, односно заштићеној околини културних добара, по закону треба да спољне јединице климе уклоне са уличних фасада до 4. августа 2028. године.
"Рок за уклањање спољних јединица клима за грејање или хлађење са уличних дела фасада свих осталих зграда које се налазе изван граница непокретних културних добара је 4. август 2033. године", рекао је Радоњић.
Према његовим речима, за непоштовање ових одлука прописане су новчане казне које су, уколико је власник објекта правно лице, од 50.000 до 100.000 динара за све три категорије зграда, а уколико је власник физичко лице, казне су од 25.000 до 50.000 динара.
"Закон је предвидео и да је надзор над применом овог прописа у надлежности јединице локалне самоуправе, односно њихових органа који се старају о комуналном реду, а то је комунална милиција, док ће за јединице локалне самоуправе које немају комуналну милицију, уместо њих тај посао да обави Републичка комунална инспекција", рекао је Радоњић.
Он је додао и да је Закон о планирању и изградњи предвидео да јединица локалне самоуправе мора да донесе општи акт којим ће ближе да уреди начин уклањања спољних јединица за грејање и за хлађење, или ће у супротном, ако га није донела, бити кажњена са 50.000 динара.
Радоњић наглашава да је идеја за доношење овог закона који се односи на климе проистекла из тога што је Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре (МГСИ) сматрало да клима уређаји са свих зграда једноставно не треба да капљу на пролазнике и да не наружавају фасаде, односно грађену средину, али и зато јер су објекти проглашени за непокретна културна добра заправо материјални трагови културе, односно културне баштине овог народа.
Према његовим речима, ми смо их само добили у залог да их чувамо и треба да их пренесемо новим генерацијама, а ово је један од начина њиховог очувања и очувања њиховог спољашњег изгледа.
На питање како грађани могу да се информишу о томе у коју категорију спадају њихови стамбени објекти, помоћник министра МГСИ сектора за комуналне делатности, стамбену и архитектонску политику, енергетску ефикасност и грађевинске производе је рекао да је Републички завод за заштиту споменика пописао неких 2.650 непокретних културних добара, тако да сви могу да виде у том каталогу да ли се ту налази њихов објекат или не.
"Такође, сваки град, односно Градски завод за заштиту споменика има свој списак заштићених културних добара на његовој територији, а у случају Београда постоје и интерактивне мапе, списак улица и слично. Наравно, грађани на прву лопту могу да разазнају и да уколико, рецимо, живе у Кнез Михајловој или некој од бочних улица, да се налазе у границама непокретног културног добра, за разлику од грађана који, рецимо, живе на Звездари или у Миријеву", прецизирао је Радоњић.
Он је навео и да МГСИ још увек нема информацију да ли се почело са уклањањем клима са објеката, нагласивши да је у плану да се у наредном периоду крене у контролу и то "прво у своме дворишту".
"Планирамо да у наредном периоду кренемо у контролу зграда јавне намене у границама непокретних културних добара, односно у заштићеној околини културних добара и да једноставно видимо да ли су јединице локалне самоуправе поступале по закону или не", рекао је Радоњић.
Он је истакао и да последње измене Закона о планирању и изградњи које су ступиле на снагу 4. августа 2023. године предвиђају да све новоизграђене зграде од тренутка ступања на снагу измена закона морају да буду пројектоване, грађене и одржаване на начин да спољне јединице за грејање и хлађење нису видљиве, односно да не врше непосредан утицај на своје окружење.
"Уколико прошетамо градом, ми можемо да видимо примену тог прописа на новим зградама где се те јединице инсталирају на крововима зграда или на терасама станова, а уколико се инсталирају на самој фасади, оне су најчешће визуелно сакривене различитим панелима који су саставни део фасаде или су у различитим кутијама, кавезима и слично", закључио је Радоњић.