У Србији и даље у употреби око 1.000 радиоактивних громобрана ”КОНСТРУИСАНИ СУ ДА ЗРАЧЕЊЕ ЕМИТУЈУ ПРЕМА НЕБУ, А КАКО БИ ЈОНИЗОВАЛИ ВАЗДУХ”
БЕОГРАД: У употреби широм Србије и даље је око 1.000 радиоактивних громобрана, а одлуком из 2009. године прописано је да се они уклоне са објеката, док је рок за њихово потпуно уклањање са објеката био продужен до 2014. године, изјавио је Предраг Божовић из Института за нуклеарне науке "Винча".
Божовић је за РТС рекао да су опасни за околину само када су оштећени или оборени, нагласивши да су један уклонили у Србобрану овог лета, након што је пао услед пожара.
"Оно што ми знамо је да их има мање од 1.000, рецимо, али тачан број и најбољи податак има Директорат, зато што се у оквиру Директората налази сектор за инспекцију, њима се пријављује уколико неко сматра да има радиоактивни громобран на својој згради", казао је Божовић.
О томе колико су они штетни по околину, Божовић каже да су такви громобрани конструисани да зрачење емитују према небу, а како би јонизовали ваздух, направили бољи проводни пут и намамили гром на громобранску инсталацију.
"Кућиште је довољно оклопљено, тако да зрачења нема на доле, ка згради и ка становништву. Док год су они у том свом стабилном, стојећем положају, не постоји опасност по становништво. То је конструкцијски направљено тако, то је мерењима више пута потврђивано и проверавано", рекао је он.
Говорећи о томе када настаје опасност од њих, Божовић је указао да она настаје када дође до обарања громобрана, односно уколико дође до тога да неко дира стуб и кућиште, као и да тада могу да настану последице различитих нивоа.
"Ако дође до губитка извора, тада извор може да заврши у животној средини и да направи проблеме", истакао је Божовић и нагласио да је основни савет да се громобрани не дирају.
Такође, назначио је да су сви радиоактивни громобрани на себи имали жуту таблицу са знаком радиоактивности и да би грађани који виде громобран са таквом таблицом требало да позову Директорат за радијациону и нуклеарну безбедност Србије.
"Они ће даље урадити све што је потребно и наложити даља поступања, а уколико нису сигурни, најбоље је не прилазити", рекао је Божовић.
Када је реч о постављању и уклањању громобрана, Божовић је казао да то доста зависи од околности и локације на којој се громобран налази и додао да Директорат прописује услове за лиценцирање особа које могу да се баве уклањањем радиоактивних громобрана.
Према његовим речима, након уклањања громобрани и радиоактивни материјал одлажу се у централно складиште ЈП "Нуклеарни објекти Србије", који даље поступају са њима.
Такође, Божовић је истакао да демонтажа громобрана захтева одређена финансијска средства.
Како је истакао, када је објекат напуштен, они не могу да ураде много тога, пошто је потребно да се финансира уклањање, као и да на нечије власништво не може да се уђе без одобрења.