СВИ САЊАЈУ ДА ОДУ У ИТАЛИЈУ, А СПАСОЈЕВИЋИ СЕ ИЗ ЊЕ ВРАТИЛИ Оживели родно село крај Смедерева, а ево шта их је натерало да дођу у отаџбину!

Данас кроз село ужурбани сељаци размењују утиске о годишњем роду, али није одувек било тако. Током деведесетих, многи су срећу тражили другде, па је и Горан Спасојевић 1994. године отишао у Италију.

На путу који га је одвео до Вероне, упознао је Снежану, од тада његову сапутницу и подршку у животу. Снежана је радила и по трећој смени у ресторану, а Горан у фирми за поправку палета. Иако су зарађивали у Италији, улагали су у родни крај: кућа, гаража, кров, локал, али све је нажалост остајало празно. Када нам се 2002. године родио син Марко, питала сам саму себе“, присећа се Снежана, „коме све ово градимо, ако нема ко да се врати и да ово заиста живи?“

Обим посла у фирми у којој је Горан радио стално је растао, па је од обичног радника стигао до координатора смене.

 „Научио сам много, али и схватио да, ако желим да напредујем, морам и сам нешто да покренем“, присећа се Горан. Уложивши своје искуство, знање и капитал, отворио је сопствену фирму у Италији за поправку и прераду палета. Већ у првим годинама повезао се са светски познатим ланцима, што је малој радионици дало замах. Компанија је расла, а са њом и потреба за новим радницима. 

„Почели смо са десетак запослених, већином странаца, баш као што сам и ја некада био. Добро знам како је када си дошљак и немаш посао, зато сам желео да дам шансу онима на истом месту на којем сам ја некада био“, каже Горан.

Добро пословање фирме није скренуло породицу од размишљања о будућности. Желели су да њихов рад и улагања у Србији добију прави наставак, па је мисао о повратку расла. Пресудан тренутак дошао је 2014. године, када их је смртни случај у породици навео да се врате и затворе фирму у Италији. Повратак је донео прилику да стечено знање и капитал уложе у нови посао. У Петријеву, уз подршку супруге и помоћ сина, Горан покреће трговачку радњу у дугогодишње празном локалу, желећи да месту врати живот и понуди све „од игле до локомотиве“.

Породична посвећеност учинила је да посао брзо стане на ноге и да се развија из дана у дан.

На крају, Горан је схватио да успех није само у заради, већ у томе да задржи спокој и гради живот и породицу тамо где заиста припада, пише Српски угао.

Поглед редакције портала Српски угао

Породица Спасојевић показује да повратак у завичај може бити више од емотивне одлуке, то је улагање у будућност. Њихов пример сведочи да се знање и искуство из света могу пренети кући, а успех мерити не само зарадом, већ снагом да обновиш своје корене.