ЖИКА ЈЕ ЖИВА ЛЕГЕНДА САБОРА ТРУБАЧА У ГУЧИ Открио је једну мање познату анегдоту која данас звучи невероватно
Сабор трубача у Гучи, данас светски познат фестивал, своје прве тонове одсвирао је давне 1961. године и то у порти цркве у овој драгачевској варошици.
Један од ретких живих сведока тог времена је Жика Ајдачић који каже да је све кренуло идејом тројице ентузијаста - Бранка В. Радичевић, Мике Стојића и Лале Вујовића, тадашњег председника општине.
- Ја сам већ од првог Сабора долазио као млад студент. Сећам се, 1967. године овде је била дрвена позорница, порта је била пуна шатри и столица, све је врвело од народа. Касније се све преселило на стадион, где је опет била дрвена бина, а трубачи су се од сунца склањали у шуму - каже за агенцију Рина Ајдачић.
Открио је и једну мање познату анегдоту из раних година Сабора, да су поједини музичари мењали име и презиме како би лакше добијали ангажмане.
- Екле Маћутовић, један од најбољих трубача света, имао је проблема када га ангажују, па је променио име у Младен Младеновић и узео српско име. Рекао ми је: “Нико није хтео да ме ангажује, правили су ми проблеме, а сада сам Србин” - каже Ајдачић.
Поред легенди, у Гучи се данас рађа и нова генерација трубача. Међу њима је и Михајло Зечировић из Бојника, који је прошле године, са само 15 година, постао најмлађи победник у историји фестивала.
- Имам сада 16 година. Прошле године мој оркестар је освојио прво место, што до тада нико није успео са толико година - истакао је млади уметник.
Сабор трубача, који траје већ више од шест деценија, и даље чува дух своје прве позорнице – трубе која одјекује из срца Драгачева и окупља људе из свих крајева света.